Izvor: Blic, 28.Feb.2015, 21:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko Srbiju može da košta "njet" Putinu

Podrška oko Kosova, povlašćeni status na ruskom tržištu, moguće učešće u najavljenom gasovodu “Turski tok”, neke su od stvari koje bi Beograd mogao da izgubi ukoliko bi okrenuo leđa Moskvi.

- Očekivao sam od dolaska na vlast Nikolića i Vučića u Srbiji da će Beograd okrenuti leđa Rusiji i to neće biti bez posledica. Ako Srbija pristaje na ustupke oko kosovskog pitanja koje je za nju veoma važno, onda treba očekivati i da će u pitanjima koja nisu tako osetljiva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << po nju, poput odnosa sa Rusijom, učiniti Zapadu još više ustupaka.

Nije važno šta srpski političari pričaju u Briselu, Vašingtonu ili Moskvi, već su važna njihova dela, a od konkretnih mera koje će Beograd biti “prinuđen” da primeni protiv Rusije zavisi i odgovor Moskve - kaže za “Blic” Pavel Kandelj, šef Sektora za etnopolitičke sukobe Instituta za Evropu pri Ruskoj akademiji nauka.

Balansirati i dalje

Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, kaže da je “Srbija pokazala jasnije određenje ka EU, što ima kao posledicu javne kritike Moskve i pohvale Zapada”. Joksimovićeva kaže da Beograd treba da balansira sve dok može.

On podseća da Srbija i Rusija imaju ugovor o slobodnoj trgovini koji važi i za teritoriju Belorusije i Kazahstana, ali ako Srbija, na primer, uvede sankciji Rusiji na preporuku EU, Rusija će konstatovati da taj ugovor više nema smisla i da ne može da se primenjuje.

- Ima i drugih privrednih veza između naših zemalja koje sigurno neće biti bolje ako Srbija uvede sankcije. Iako je plan “Turskog toka” kroz Srbiju do Mađarske tek na nivou ideje, taj potencijalni gasovod će sigurno biti ugrožen zbog zaokreta u politici Beograda prema Moskvi - zaključuje Kandelj.

Dušan Lazić, bivši ambasador Srbije u Ukrajini, smatra da “kažnjavanje” Beograda od Moskve i ruskog predsednika Vladimira Putina nije na dnevnom redu jer se s jednim delom naše politike ne slaže Moskva, ali se ne slaže ni Vašington, te nema prostora ni da se spekuliše o posledicama.

- Nadmetanje velikih za uticaj u Srbiji jača i ja bih to doveo u vezu sa našim predsedavanjem OEBS-u i pokušajima da se u Ukrajini smiri situacija i nađe zajednički jezik. Mi se nalazimo, hteli to ili ne, usred konfrontriranja SAD i Rusije, čiji odnosi nisu bili gori od hladnog rata. Sam Džozef Bajden nedavno je pominjao Srbiju, ali i druge bivše jugoslovenske republike, baltičke zemlje, Gruziju i Moldaviju... Praktično u isto vreme stigle su kritike Srbiji i to personifikovane u ličnosti Aleksandra Vučića zbog saradnje sa Tonijem Blerom. Mi imamo kao strateški prioritet ulazak u EU i okretaćemo se tamo gde su naši vitalni interesi, ali leđa u klasičnom smisu ne treba nikome da okrećemo - kaže Lazić.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović, međutim, smatra da ni dosad nismo trpeli nikakve posledice niti pritiske, iako je srpska politika uveliko okrenuta Zapadu i EU i jedino u čemu odstupa od politike Brisela jeste neuvođenje sankcija Rusijii, koje bi ionako više pogodilo nas.

- Kad bismo i tu legli na briselsku rudu, ne znam šta bismo time dobili jer bi to više pogodilo nas nego Rusiju. Svrstali bismo se u neprijatelje Rusije i to bez opravdanja koje imaju zemlje članice EU, jer mi to nismo. Da ne govorimo o tradicionalnim vezama dve zemlje, izgubili bismo podršku Rusije oko Kosova, povlašćeni status na ruskom tržištu, šanse da povećamo izvoz, a da ne spominjem cenu gasa. Ipak, uvođenje sankcija niko ozbiljno ni ne traži od nas jer bi takav ultimativni zahtev u stvari više gurao Srbiju ka Moskvi, nego što bi je odbijao - kaže Vukadinović.
Pogledaj vesti o: Moskva,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Blic...