Izvor: Politika, 23.Apr.2014, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajden iz Kijeva upozorava Rusiju
Dok ukrajinski političari zahtevaju pojačavanje sankcija Moskvi, iz Vašingtona stiže najava da se to neće uskoro dogoditi
Potpredsednik SAD Džo Bajden, kao najviše rangirani američki političar koji je posetio Ukrajinu od zbacivanja Viktora Janukoviča, juče je u Kijevu poručio da je krajnje vreme da Rusija „prestane da priča i da počne da deluje”, te da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Moskva rizikuje veću izolaciju, prenosi Beta.
„Bili smo jasni: Rusija rizikuje veće troškove i veću izolaciju”, rekao je on na zajedničkoj konferenciji za štampu sa ukrajinskim premijerom Arsenijem Jacenjukom, pozvavši Moskvu da utiče na proruske separatiste da napuste zauzete državne zgrade i kontrolne punktove, prihvate amnestiju i svoje nezadovoljstvo izražavaju političkim sredstvima.
Jacenjuk je bio oštriji u osudi Rusije i rekao da „nijedna zemlja ne bi trebalo da se ponaša kao naoružani bandit”. Američki potpredsednik je ponovio da SAD nikad neće priznati pripajanje Krima Rusiji. „Nijedna zemlja nema prava da oduzima teritoriju drugoj zemlji.”
Gost iz SAD juče se obratio i parlamentarcima u Kijevu i još jednom naglasio da Amerika podržava Ukrajinu u odupiranju „ponižavajućim pretnjama”. On im je takođe poručio da je pred njima istorijska prilika da izgrade ujedinjenu Ukrajinu, prenela je agencija AP. Bajden je dodao da će predsednički izbori koji su zakazani za 25. maj biti najvažniji u istoriji Ukrajine i da je Vašington spreman da pomogne u njihovom održavanju.
Bajden je dodao i da nema razloga da Ukrajina ne postigne energetsku nezavisnost, umesto da ovisi o ruskim energentima, ali je istakao i da će za to biti potrebno neko vreme.
U njegovom jučerašnjem rasporedu posete Kijevu bio je i susret sa liderom partije UDAR Vitalijem Kličkom, koji je od SAD zatražio da uvedu nove jače sankcije protiv Rusije, saopšteno je na sajtu partije.
„Zapad mora odmah da uvede žestoke sankcije protiv Rusije. One moraju da obuhvate sve sektore ekonomije i da istinski zabole”, izjavio je Kličko, a preneo „Glas Rusije”.
Upadljivo je, međutim, da je elan za pojačavanje američkih sankcija Moskvi mnogo jači kod predstavnika američke Republikanske partije. Tako se posle serije javnih nastupa i autorskih tekstova u kojima su senatori Džon Mekejn i Rend Pol zahtevali od Obame da zauzme odlučniji stav u Ukrajini, pritiscima pridružio i veteran republikanaca Bob Dol (90).
Nekadašnji kandidat za predsednika SAD izjavio je juče da bi Vašington trebalo u Ukrajinu da pošalje oružje, uključujući tenkove, kako bi pomogao pružanje otpora akcijama Rusije.
„Mislim da Vladimir Putin oseća da Obama neće ništa da uradi, tako da ima prilično ’odrešene’ ruke”, naveo je on i dodao da je američka spoljna politika „prilično slaba”.
Kako sada stvari stoje, američka administracija ipak neće primenjivati oštrije mere protiv Putina, ocenila je portparolka Stejt departmenta Džen Saki. Ona je izjavila da bi moglo da dođe do razmatranja sankcija protiv ruskog predsednika, ali da takav korak neće biti uskoro preduzet.
Svoje mišljenje o eventualnoj zapadnoj vojnoj intervenciji u Ukrajini dale su i britanske obaveštajne agencije, koje su upozorile premijera Dejvida Kamerona da bi povlačenje takvog poteza nosilo rizik od izbijanja pravog rata sa Rusijom.
Jedan neimenovani izvor je otkrio da je direktor obaveštajne agencije MI6 Kameronu rekao da Putin neće stajati „mirno po strani” ukoliko Zapad pošalje vojne snage da pomognu ukrajinskoj vladi, preneo je „Glas Rusije”. „Osnovna poruka je da zbog Ukrajine ne vredi započinjati treći svetski rat”, naveo je pomenuti izvor.
I dok traju diplomatski pokušaji svih strana da iz ukrajinske krize izvuku što je više moguće koristi, izgleda da i proruski aktivisti na istoku zemlje ne gube vreme. Oni su pokrenuli inicijativu da se u Luganskoj oblasti, na granici sa Rusijom, održi referendum o statusu regiona u dve faze, javile su ukrajinske i ruske agencije. Na referendumu predviđenom za 11. maj biće postavljeno pitanje o zadržavanju dosadašnjeg statusa oblasti ili njenoj autonomiji, a 18. maja žitelji oblasti opredeljivaće se da li su za nezavisnu državu ili za ulazak u sastav Rusije.
S druge strane, ukrajinski mediji prenose saopštenje glavnog tužilaštva Ukrajine da neodobreni mitinzi i pozivi na lokalne referendume imaju separatistički karakter i da će biti predmet istražnog postupka.
---------------------------------------------------------------------------
Pritisak na Kinu da se opredeli
Peking – Nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel pozvao je juče zvanični Peking da bude aktivniji u razrešenju krize u Ukrajini i da, između ostalog, upotrebi uticaj koji ima na Rusiju.
„Naravno da ćemo zatražiti od Kineza da postupe u skladu sa svojom velikom međunarodnom odgovornošću i uključe se u razrešenje konflikata, kao što je onaj koji se u Evropi trenutno odvija između Ukrajine i Rusije”, istakao je Gabrijel, lider nemačkih socijaldemokrata i ministar za privredu i energetiku u vladi kancelarke Angele Merkel.
Kina, stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, dosad se uglavnom držala po strani kad je reč o krizi u Ukrajini, ne želeći da naljuti svog ključnog saveznika Rusiju. Zvanični Peking je odbijao i da direktno komentariše održavanje referenduma o pripajanju Krima Rusiji, bojeći se da to ne postane presedan i za kineske regione poput Tibeta, navodi Rojters.
D. Vukotić
objavljeno: 23.04.2014.
.jpg)
