Izvor: Politika, 03.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Voleo je otadžbinu i lepotu ljudskog lika

U Galeriji SANU biće izloženo 130 skulptura vajara Đoke Jovanovića sa reljefima, medaljama i minijaturnim radovima

Mene je srpski narod voleo, ja sam za njega živeo i radio i ja se zbog toga ponosim, napisao je svojevremenojedan od naših najznačajnijih vajara, Đoka Jovanović, u autobiografiji.

U čast Jovanovića (1861–1953), inače prvog srpskog đaka u Parizu, u Galeriji SANU biće svečano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otvorena izložba njegovih radova 7. avgusta u 19 časova, a pozdravnu rečće posetiocima u auli SANU, pored Jovanovićeve skulpture „Nauka i umetnost”, uputitiakademik Dinko Davidov, direktor Galerije i prof. dr Miodrag Jovanović koji je i autor kataloga.

O tome šta će publika moći da vidi, Miodrag Jovanović za „Politiku” kaže:

– Biće izloženo oko 130 skulptura Đoke Jovanovića sa reljefima, medaljama, minijaturnim radovima. Središna skulptura ove postavke je delo „Nauka i umetnost”, koju smo hteli da premestimo u Galeriju, pa potom na ulicu, da bismo se na kraju odlučili da je ostavimo gde i, inače, stoji, u auli SANU. Tu skulpturu je Jovanović i namenio SANU, i sam je bio akademik, i smatrao ju je svojim najboljim delom. Slika te skulpture je na naslovnoj strani kataloga, a potom i na pozivnici. U vizuri galerije, pored crvene zavese, biće veliki poster i skica tog rada.

Vajar Đoka Jovanović školovao se u Minhenu, Beču i Parizu. Bio je jedan od osnivača slikarskog društva „Lada”, član umetničkog društva „Medulin” i jedan od osnivača ULUS-a. Prvi put je izlagao na svetskoj izložbi u Parizu 1889, i dobio bronzanu medalju, apotom i 1900. godine kada je na Svetskoj izložbi u Parizu dobio zlatnu medalju. Đoka Jovanović je imao dva sina iz dva braka, prvi Mirko poginuo je kao dobrovoljac u francuskoj Legiji 1915, a drugi, Aleksandar je sa srpskom vojskom prešao Albaniju,a kasnije je živeo i radio u Maroku.

Na otvaranje izložbe u Beograd stižu Jovanovićevi potomci iz čitavog sveta, koji sa ponosom nose prezime slavnog vajara. Đoka Jovanović ječesto spajao radinost i zadovoljstvo, spominje se da je on bio prvi srpski biciklista i na nekim sportskim takmičenjima je osvajao nagrade. Tako je 1886. iz Beča biciklom obišao Insbruk, Veronu, Padovu, Veneciju, Trst, Ljubljanu i Zagreb.

– Đoka Jovanović je akademski realista, kaže profesor Miodrag Jovanović, za njega je karakterističnafiguralna skulptura, ali nikakodo kraja klasicistička, on je bio poštovalac klasike, sanjao je o Rimu. Radio je realistički, dobro savladao zanatsku veštinu u Beču, Minhenu i Parizu. Držao je do lepote ljudskog lika, iskazivao je romantična osećanja, čak neka njegova dela nose i takve nazive, recimo, „Miris proleća” i „Miris ruža”. Jovanović ima i po nazivu i romantičarskih skulptura. Bio je angažovani umetnik, napravio je veličanstven Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu, potom spomenik Milošu Obrenoviću, Josifu Pančiću, Vuku Karadžiću, Branku Radičeviću, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Knezu Milošu, vajao je ratnike, vojnike, rudare... Naročito je potresna njegova skulptura posvećena stradalom sinu Mirku „Za otadžbinu”.

– Treba reći da kućau kojoj je bio smešten atelje Đoke Jovanovića u Skerlićevoj 6, tačno ispod Narodne biblioteke Srbije, ima polupane prozore baš na tom velikom vajarskom ateljeu. Fasada, koju krase dve skulpture, oronulaje, i to je šteta. Ne sugerišem da se od toga pravi legat ili muzej, ništa od toga ne predlažem, ali bi bar fasadu trebalo okrečiti. Treba da se zna i čuje da je to kuća Đoke Jovanovića, podseća za kraj profesor Miodrag Jovanović.

B. Lijeskić

[objavljeno: 04/08/2008.]

Nastavak na Politika...