Izvor: N1 televizija, 04.Maj.2016, 20:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Analitičari: Umesto stabilnosti, izbori doneli nestabilnost
Namera vladajuće stranke da izborima pokaže da ima natpolovičnu većinu, kao i razne neobičnosti tokom glasanja 24. aprila umesto stabilnosti izazvali su nestabilnost, ocenjuju novinarka Vesna Mališić i profesor Slobodan Antonijević.
Novinarka NIN-a Vesna Mališić kaže da su ovi parlamentarni izbori bili nekako plebiscitarni, za i protiv Aleksandra Vučića, i da je vladajuća partija htela da njima pokaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << ima natpolovičnu većinu.
„SNS je pravio računicu da će barem dve od tri stranke pasti ispod cenzusa i cela ta računica je propala i neraspoloženje u SNS-u u noći izbora pokazalo je da nešto nije kako treba. Šokantno je da te večeri nismo imali izlaznst na osnovu koje treba da se odredi cenzus i to je stavilo sve u situcaiju da ne mogu da izračunaju cenzus.“
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobdan Antonić ukazao je da su izbori raspisani s idejom da se obezbedi stabilnost, a onda je izborna noć dovela do nestabilnosti:
„Nekoliko je stvari bilo neobično koje su se desile, prvo CESID je izašao s tvrdnjom da tri koalicije nisu prešle cenzus. U 22.45 premijer izlazi s istom pričom. RIK je imao procenu ali je čekao jedan sat po ponoći i tad je objavio da tri koalicije nisu prešle cenzus. Onda smo imali dolazak opozicije u RIK tokom noći, a RIK sutra izlazi s pričom da su svi prešli cenzus“, kazao je Antonić i ukazao da nema ponavljanja izbora na Kosovu uprkos velikom broju fotografija s frapantnim primerima kršenja pravila.
Antonić ukazuje i na specifičnosti strukture Republičke izborne komisije u Srbiji: "Kod nas vladajuća stranka ima većinu u RIK-u. Tako nije u drugim zemljama, pa ni u regionu. Vlast i opozicija imaju jednak broj kandiata, a predsednik RIK-a nije član vladajuće partije. Obično je to predsednik vrhovnog ili ustavnog suda i onda su izbori relativno čisti“.
Antonić skreće pažnju da će SNS u novom parlamentu imati jaču opoziciju, s obzirom da će sada imati 98 poslanika, a ne 131 kao pre, što znači da će male stranke imati mnogo veći "ucenjivački kapacitet" jer bez njih neće moći da formira vladu. Takođe, problem će biti i svaka promena ustava:
„Za bilo kakvu promenu ustava vam treba dvotrećinska većina, a to je 166 poslanika. Ako imate 130 poslanika, morate da pronađete još 36. Sada morate oko svega da napravite dogovor. Predsednički zbori predstoje naredne godine, sada postoji ideja da se predsednik bira u skupštini, a da to uradite morati da napravite dogovor s opozicionim strankama. To je mnogo teži posao sada“, smatra Antonić.
.jpg)
