Izvor: Politika, 03.Jul.2015, 22:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad MMF voli
Moderna grčka drama ne odigrava se u amfiteatrima, nego na vratima banaka i oko bankomata. Mediji, pomalo histerično, danima nas zasipaju pričama o ekonomskoj kataklizmi koja će zapljusnuti razuđenu grčku obalu. Bankrot, slom, stečaj, propast, samoukidanje države – reči su koje koriste da bi nam dočarali finansijske prilike u Grčkoj.
Dežurni savetnici preporučuju Srbima da ovog leta na plaže ponesu dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << paradajza, da iz podruma izvade već zaboravljene kanistere za benzin i samo tako, samoodrživi, krenu put Egeja. Građani su zbunjeni, neki otkazuju i letovanje.
Kada se razgrne ta gomila fraza, analiza, pretnji i ucena, cela drama svodi se na sledeće: braća Grci nisu do utorka uplatili jednu ratu od milijardu i šesto miliona evra Međunarodnom monetarnom fondu. Nemaju odakle. Traže produženje rokova, ali bankari nemaju previše sluha za njih. Naravno, nije grčki problem 1,6 milijardi. Ima i drugih rata koje dospevaju, za godinu dana dvadesetak, a ukupno neverovatnih trista milijardi evra. Grčki dug, u pravom smislu te reči.
Dan posle isteka grčkog roka MMF je saopštio da je postignut dogovor koji će omogućiti Ukrajini dodatnih 1,7 milijardi dolara.
Sigurno bi im dali i više, samo da su Grci dan ranije uplatili njihovu ratu. Ememefovci kad naume u Srbiju, ne rezervišu karte dok im Vučić ne javi da je skresao penzije, ali zato vrlo rado već godinu dana intezivno investiraju u Ukrajinu. Od marta prošle godine prebacili su im 17 milijardi dolara, da podstaknu javnu potrošnju ili povećaju vojne plate, kupe nove granate i suve obroke za armiju.
Ukrajina je zemlja u ratu, na ivici bankrota, s praznom državnom kasom, javnim dugom od 94 odsto BDP-a, a spoljni dug premašuje 158 odsto BDP… Ništa od toga nije sprečilo svetske bankare da za godinu dana u ovu zemlju ulože gotovo 20 milijardi dolara u proizvodnju – patnji, žrtava i smrti. Kad pregovaraju s drugima, tu nema sentimentalnosti: uslovi, strukturne reforme, štednja, odricanje i redovne uplate. Tako danas funkcioniše globalna ekonomija, na čisto ekonomskim principima. Ili možda ne?
Najglasniji zagovornici teze da se dugovi moraju vraćati, da nikome nema otpisa kredita – jesu Nemci. Razumljivo, jer oni najviše potražuju novca od Grka, sedamdesetak milijardi evra. Ipak, možda bi neko mogao da podseti Nemce da baš oni nikada nisu vratili svoje dugove. U poslednjih stotinak godina tri puta su bankrotirali, ali su im tri puta otpisivali dugove.
Primeri Grčke, Ukrajine, Nemačke otkrivaju da je Ajnštajn zapravo bio ekonomski analitičar, jer je ekonomija prilično relativan pojam.
Na početku i na kraju svega su goli interesi. Geostrateški, politički, ekonomski, a sve ostalo, rate, kamate, rokovi, pregovori, ugovori manje su bitni prateći detalji.
.jpg)
