Izvor: Politika, 05.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto strada žensko srce

Podaci Evropskog udruženja kardiologa govore da više žena strada od srčanih bolesti nego od svih karcinoma zajedno

Svakih 15 minuta u Srbiji neko umre od posledica bolesti srca i krvnih sudova, a po broju akutnih infarkta miokarda naša zemlja se nalazi na trećem mestu u Evropi – odmah iza Rusije i Ukrajine. Govor brojki i slova svedoči da kardiovaskularne bolesti godišnje „potpišu” 61.000 umrlica, a broj žena koje umiru od oboljenja srca i krvnih sudova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << raste iz godine u godinu.

Podaci Evropskog udruženja kardiologa govore da srčane bolesti oduzimaju više ženskih života nego svi karcinomi zajedno i da visok holesterol, krvni pritisak i povišen nivo glukoze oštećuju zdravlje „šefa krvotoka” u svakom životnom dobu. Brojke takođe govore da žene sa dijabetesom imaju i do sedam puta veću šansu da obole od srca od žena kod kojih je ova vrednost na normali, zbog čega američki institut za srce preporučuje godišnju proveru faktora rizika već od dvadesete godine života. Međutim, iako od kardiovaskularnih bolesti godišnje umire gotovo pola miliona žena na planeti, svega trinaest odsto pripadnica nežnijeg pola prepoznaje bolesti srca kao svoju glavnu zdravstvenu pretnju.

Dr Zorana Vasiljević, načelnica urgentne kardiologije Kliničkog centra Srbije i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da od sto pacijenata koji se leče od akutnog infarkta miokarda – 41 odsto čine žene, a 59 odsto su muškarci. Smrtnost od akutnog infarkta miokarda iznosi 18 odsto, a prosečna starost akutnog koronarnog bolesnika u Srbiji je 63 godine – evropski prosek je 70 godina. Ona je na proteklom kongresu lekara opšte medicine upozorila da naše žene sve ranije obolevaju od kardiovaskularnih bolesti, a najveći riziko-faktor za nastanak infarkta su hipertenzija, pušenje, gojaznost i stres.

„Naše žene jednostavno ne vode računa o sebi, svoje potrebe uvek stavljaju iza potreba dece i porodice, a na listi životnih prioriteta zdravlje im se nalazi na poslednjem mestu. U prilog toj tezi govori i iskustvo mojih kolega koji svedoče da je Srbija prva u Evropi po broju karcinoma grlića materice, koji se lako mogu dijagnostikovati i kompletno izlečiti ako žena odlazi na redovne ginekološke preglede. Srbija ima najveći broj abortusa u Evropi, a statistika takođe govori da trećina žena u našoj zemlji drži zapaljenu cigaretu. Veliki broj mojih pacijentkinja koje imaju ozbiljne kardiološke probleme imaju izgovore tipa ’to mi je jedino zadovoljstvo u životu’, a iskustvo nam govori da se pod posebnim zdravstvenim rizikom nalazi srce žena koje imaju lošiji materijalni status. Jelovnik prosečne srpske žene uglavnom se sastoji od ostataka porodične trpeze – ako nema dovoljno kvalitetne hrane za sve. A podaci govore da u najvećem broju srpskih porodica nema dovoljno kvalitetne hrane za sve članove domaćinstva. Potpuno je drugačiji zdravstveni profil žene koja ima bolji materijalni status od žene koja ima prosečnu srpsku platu i koja radi u dve smene – pre podne za platu, a po podne za porodicu”, ističe profesor dr Zorana Vasiljević.

Naša sagovornica podseća da su do svoje pedesete godine žene zaštićene hormonalnim statusom, odnosno estrogenom, ali nakon menopauze raste rizik od nastanka akutnog infarkta miokarda. Tokom 2002. i 2003. godine najveći broj žena koje su imale akutni infarkt miokarda bile su u dobi između 55 i 65 godina, a sadašnje statistike govore da su to žene koje se uglavnom nalaze u sedmoj i osmoj deceniji. Međutim, oko 15 odsto pacijenata sa akutnim infarktom miokarda ima manje od pedeset godina.

„Kardiovaskularna bolest nastaje zbog aterosklerotičnog suženja krvnih sudova srca i prevencija je veoma važna kako ne bi došlo do njihovog znatnog suženja. Od kada je u SAD na snazi apsolutna zabrana pušenja, broj akutnih infarkta miokarda smanjen je za polovinu. I u Evropi je poslednjih godina smanjen broj srčanih bolesnika i bolesnika koji se leče od akutnog infarkta miokarda, jer je prevencija faktora rizika dovela do smanjenja ove bolesti.

Međutim, u našoj zemlji je od 2003. godine za trećinu povećan broj infarkta u Urgentnom centru, a svake godine 13.000 bolesnika ima akutni koronarni sindrom – od toga su dve trećine infarkti, a jedna trećina nestabilna angina pektoris. Veliki dijagnostički problem predstavlja činjenica što kod polovine žene nema upozoravajućih znakova da je ateroskleroza uzela maha, već je prvi simptom – infarkt ili nagla smrt”, zaključuje dr Zorana Vasiljević.

Katarina Đorđević

[objavljeno: 06.10.2008]

Nastavak na Politika...