Izvor: Studio B, 09.Dec.2010, 11:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Međunarodni dan borbe protiv korupcije

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da bez snažnih institucija ne može biti efikasne borbe protiv korupcije i dodao da ta borba mora biti neprekidna.

Na skupu povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije u Palati Srbija, Tadić je rekao da u toj borbi svoju ulogu nemaju isključivo državne institucije, već i nezavisna regulatorna tela ali i mediji.

Tadić je medijima poručio da moraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << da vode računa da svojim aktivnostima doprinose "osvetljavanju" slučajeva korupcije a ne da odmažu senzacionalističkim pristupom tom problemu.

On je ocenio da od efikasne borbe protiv korupcije ne zavisi isključivo proces evropskih integracija Srbije, već i promena sistema vrednosti u društvu, što nije moguće ukoliko je korupcija na visokom nivou.

Povećan nivo korupcije u Srbiji

Nivo korupcije u Srbiji se povećao u poslednje tri godine, a Vlada se u tom periodu manje uspešno borila protiv te pojave, rezultati su predstavljenog istraživanja Globalni barometar korupcije 2010.

Prema istraživanju, 25 odsto ispitanika smatra da je u poslednje tri godine veoma povećan nivo korupcije, 23 odsto da je malo povećan, 36 odsto da je nivo korupcije ostao isti, 10 odsto da se malo smanjio, četiri odsto da se veoma smanjio i isto toliko ne zna.

Prosečna ocena učinka Vlade u borbi protiv korupcije se pogoršla u odnosu na prošlu godinu sa 2,38 na 2,24. Istraživanje Globalni barometar korupcije poslednji šest godina sprovodi Transparensi internešenel u saradnji sa agencijom Galup internešenel.

Istraživanje je ove godine sprovedeno u 86 država, a u Srbiji u julu na uzorku od 1.007 ispitanika.

Umanjenje korupcije u naredne tri godine, prema istraživanju Glogalnog barometra za 2007. godinu, očekivalo je 26 odsto građana Srbije, dok je 19 odsto ispitanika procenjivalo da će korupcija biti povećana, a 12 odsto znatno povećana.

"Neuspešna borba protiv korupcije je za Srbiju najveći problem u procesu priključenja Evropskoj uniji", ukazao je predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati na predstavljaju Globalnog barometra korupcije 2010.

On je rekao da se ove godine 61 odsto ispitanih građana izjanilo da se Vlada Srbije neefikasno bori protiv korupcije, a samo četiri odsto da se bori efikasno.

Od Srbije je na lošijoj poziciji Bosna i Hercegovina gde se 71 odsto ispitanika navelo da se vlast neefikasno bori protiv korupcije, a 23 odsto da vlada to čini efikasno.

U Hrvatskoj 28 odsto ispitanih građana smatra da se njihova vlada neuspešno bori protiv korupcije, u Makedoniji 34 odsto, a na Kosovu 61 odsto.

Među ispitanicima u Srbiji 17 odsto je potvrdilo da su oni ili neki član njihovog domaćinstva davali mito u poslednjih godinu dana.

U Globalnom barometru za 2009. godinu 18 odsto građana se izjasnilo da je njihova porodica davala mito.

Najveći broj onih koji su ove godine naveli da se davali mito, 14,8 odsto, podmićivao je policiju, zatim 13,2 odsto zaposlene u pravosuđu, 12,7 odsto zdravstvene radnike, 12,4 odsto carinike, a 4,1 odsto zaposlene u obrazovanju.

Od onih koji su davali mito 23,5 odsto je reklo da je to činilo da bi izbeglo problem sa vlastima, 6,2 odsto da bi dobili uslugu na koju imaju poravo, a šest odsto da bi "ubrzali stvar".

Da ni u koga nema poverenje u borbi protiv korupcije izjasnilo se 67,4 odsto ispitanika, predstavnicima vlade veruje 8,5 odsto, nevladinim organizacijama 5,4 odsto, međunarodnim organizacijama 4,9 odsto, a medijima 4,8 odsto.

Doživljaj građana je da su političke stranke najkorumpiranije i one su dobile najvišu negativnu ocenu 4,2, pravosuđe je ocenjeno sa 3,9, državni službenici sa 3,8, koliko je dobila i zakonodavna vlast, policija, obrazovanje i poslovni sektor dobili su ocenu 3,6, a mediji i nevladine organizacije 3,4.

Najmanje korumpirani su vojska i verske institucije koji su ocenjeni sa 2,7.

Četvrtina građana širom sveta priznaje da daje mito

Četvrtina građana širom sveta priznaje da daje mito, a šezdeset odsto ljudi smatra da je nivo korupcije u poslednje tri godine narastao.

Ovo su rezultati Globalnog barometra korupcije 2010. koji je međunarodna nevladina organizacija Transparensi internešenel objavila danas u Berlinu, gde je njeno sedište.

Transparensi pravi svake godine ovaj barometar koji pokazuje, kako se navodi u danas izdatom saopštenju, "kakva su iskustva i stavovi građanki i građana u vezi sa korupcijom".

Za ovogodišnji Globalni barometar korupcije Transparensija je Galup Internešenel anketirao više od 91.000 ljudi u 84 države sveta, u Bangladešu i Mongoliji su ispitivanja sprovele druge organzacije.

U Evropi i Severnoj Americi, kako se navodi u istraživanju, posebno mnogo građana smatra da se situacija razvija nepovoljno.

U Evropi 73 odsto ljudi i u Severnoj Americi 67 procenata smatra da je korupcija u poslednje tri godine porasla.

Studija pokazuje i da građani žele da daju doprinos iskorenjivanju korupcije, jer 70 odsto ispitanika je navelo da je spremno da prijavi slučajeve podmićivanja.

Predsednica Transparensija Iget Label danas je istakla da barometar pokazuje da je "korupcija podmukla" i vodi do toga da "ljudi gube poverenje u institucije".

Ističući značaj spremnosti građana da se korupciji suprotstave, zatražila je bolju zaštitu onih koji slučajeve prijavljuju i lakši pristup informacijama.

Svaki četvrti ispitanik priznaje da je u poslednjih 12 meseci dao mito nekoj javnoj ustanovi. Među devet vrsta institucija koje se pominju u anketi su i institucije zdravstvenog i školskog sistema, kao i finansijske vlasti.

Najviše se podmićuje policija. Preko 30 odsto ispitanika, koji su u poslednjih 12 meseci imali kontakte sa policijskim vlastima, priznaje da je platilo mito.

Najčešće se podmićuje u zemljama centralne i južne Afrike, gde je više od polovine ljudi to radilo u proteklih godinu dana. Na Srednjem Istoku i u Severnoj Africi taj udeo je 36 odsto, u bivšim zemljama istočnog bloka 32 odsto, u Latinskoj Americi 23 odsto.

U zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj, 19 odsto građana priznaje da je u poslednjih 12 meseci dalo mito, u Istočnoj Aziji i Okeaniji 15 odsto i u zemljama Evropske unije (EU) i u Severnoj Americi samo pet odsto.

U preko 20 zemalja u kojia je istraživanje obavljeno podmićivanja je bilo više nego pre četiri godine. Najviše se, kako pokazuje barometar, podmićuje u Avganistanu, Kambodži, Kamerunu, Indiji, Iraku, Liberiji, Nigeriji, Palestinskim autonomnim oblastima, Senegalu, Sijera Leoneu i Ugandi.

U ovim zemljama više od 50 odsto ljudi priznaje da je u poslednjih 12 meseci davalo mito. Većina mito plaća da bi "izbegla probleme sa vlastima" ili da bi "ubrzala proceduru".

Transparensi najviše zabrinjava činjenica da se korupcija u policiji od 2006. udvostručila, kao i da je porasla korupcija u sudstvu i upravama za izdavanje raznih dozvola. Pri tome mlađi i siromašniji ljudi često i dvostruko češće moraju da plaćaju mito, nego oni sa velikim primanjima. Najčešće je reč o komunalnim, medicinskim i obrazovnim institucijama.

Trećina ispitanika mlađa od 30 godina priznala je da je u poslednjih 12 meseci nekome dala mito, u starosnoj grupi preko 50 godina to je jedna petina.

Veoma malo ljudi ima poverenja u vlade i političare, kada je reč o korupciji. Tako osamsedet odsto ispitanika smatra da su partije korumpirane ili veoma korumpirane.

Posle partija na listi korumpiranih su javni sektor i parlamenti. Polovina ispitanika, kako pokazuje Globalni barometar, smatra da su mere koje njihova vlada preduzima protiv korupcije neefikasne.

Sedamdeset odsto ispitanika je, doduše, spremno da prijavi slučajeve podmićivanja, ali samo polovina onda kada su i sami žrtve korupcije.

Nastavak na Studio B...

Blic: Najviše korupcije ima u javnom sektoru