Izvor: Objava, 06.Avg.2013, 16:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Љиљана Каранов, донатор, саопштење за јавност, 06.08.2013

Љиљана Каранов, донатор за Косово и Метохију: Епархија Рашко–призренска из Грачанице фалсификовала податке из рада Хуманитарне организације „Мати Татијана“ коју заступам и тешко злоупотребила моје име у јавности -СПЦ да пружи објашњење и јавно извињење донатору.

Обавештавам јавност и подсећам клир СПЦ, посебно, да је СПЦ-Епархија Рашко-призренска Призрен- Грачаница, у периоду у последњих две године, вршећи различите злоупотребе свог службеног положаја и друштвеног положаја Цркве, обмањивала јавност у конкретним предметима и у својим јавним изјавама, у којима је злоупотребила моје и име Хуманитарне организације ,,Мати Татијана,, Грачаница, Канцеларија Нови Сад, коју заступам а да је то исто чинила и према остатку СПЦ и државним органима, фалсификујући одређене податке из рада наведене хуманитарне организације и злоупотребљавајући моје име у јавности. У вези наведеног, окончан је судски и истражни поступак са Епархијом, решен у нашу корист.

Подсећам СПЦ и јавност на околност да је Хуманитарна организација ,,Мати Татијана,, Грачаница, са својом Канцеларијом у Новом Саду, у предмету код МУП РС бр.261 од 21.4.2012.г. и предмету Основног Јавног Тужилаштва РС Нови Сад, бр. 4309, пружило је истрази преко 250 страница доказа, уз изјаву на 30 страница писаног исказа. Овиме је СПЦ –Епархија Рашко-призренска Призрен – Грачаница, уз службене провере које је обавио МУП РС са Тужилаштвом, изгубила у наведеном предмету у Тужилаштву, где су уједно и сви наводи и инсинуације Епархије, оборени доказима и проверени су претходно службено са стране МУП РС- Тужилаштво а на основу свега Суд је издао Уверење: Република Србија Основни Суд у Новом Саду, број предмета: КУ -2415-2013, од 05.03.2013.г. у којем се закључује да наша хуманитарна организација „Мати Татијана“ односно и ја, Љиљана Каранов као донатор и одговорно лице која заступам наведену хуманитарну организацију, немамо чак ни прекршај, те да нема никаквих кривичних дела, када је наш рад у питању.
На основу свега изнетог, Епархија Рашко-призренска је била етички и морално дужна, још у марту ове године, по окончању спора којег су покренули и изгубили против нас, пре свега да обавесте црквени врх о исходу таквог спора, затим и Епархију бачку, те да одмах по пријему судског обавештања с црквених сајтова повуку из јавности све негативне натписе у којима су измислили садржај и тако фалсификоване користили их за свој интерес, на нашу штету, у којима су обилато злоупотребили моје име, угрозили мој друштвени положај и моју личну безбедност и ометали функционисање наше хуманитарне организације , те је и СПЦ била и морално дужна да изда јавно извињење а јавности, преко својих гласила и да пружи ваљано објашњење за овај скандал на једној од њених Епархија. Непожељно је друштвено и духовно понашње наше Свете Цркве, након свега и изгубљеног спора , да прва стоји у неистинима и даље и тиме да даје негативан пример друштву и својим верницима, посебно.
Осим свега, ЕРП је на терену Косова и Метохије, у последњих две године, различитим својим застрашивањима и дискриминацијом ометала хуманитарни рад и боравак колега и мене на терену Косова и Метохије, спроводећи одређене незаконите мере против мене, као и против правног лица Хуманитарне организације ,,Мати Татијана,, Грачаница, Канцеларија Нови Сад, коју заступам. Различитим обмањивањима и пласирањем дезинформација, Епархија је износила у јавност све неистините податке о мом личном раду и донаторству, као и измаштане и непостојеће, наводне податке о раду Хуманитарне организације „Мати Татијана,, који ни мало не одговарају истини, те је на исто подстрекивала и друга службена лица, која су на црквеном и друштвеном положају, да за рачун и интерес ЕРП чине и сами слична незаконита и кривична дела и опструкције а чему је поклекло седморо службених лица, којису у име и за рачун Цркве вршили различите злоупотребе, које све сада колеге и ја кривично, материјално и нематеријално теретимо.

Таквим објављеним фалсификатима и учињеним злоупотребама у својим документима, у којима су пре свега злоупотребили моје име, Епархија Рашко-призренска, могуће да је наведена дела извршила у жељи да неки свој интерни и финансијски проблем невешто припише и нама, који смо иначе донатори на КиМ, пре свега, захваљујући личним средствима.

Епархија Рашко- призренска, касније и Епархија бачка, су објавом неистинитог садржаја о нашем раду, преко црквених сајтова угрозили и рад ХО ,,Мати Татијана,, на нашем предходно започетом инфраструктурном пројекту, посебно стратешки важном а који се односио на изградњу нових српских школа на Косову и Метохији, којег су из наведених Епархија -опстурисали. На више локација, на наведеним пројектима, који су већег обима и већих вредности а од нарочитог су друштевног значаја за Србе на Косову и Метохији, заиста је на крају и настала конкретна ( вишемилионска) штета, коју је својим пропустима и лажним сведочењима у јавности, направила Црква, практично блокирајући извођење ових важних пројеката за изградњу српских школа на Косову и Метохији, којима смо колеге и ја, иницијатори и донатори, уз свесрдну подршку српских општина на АП Косову и Метохији, као партнерима на нашим пројектима.

Супротно истини и реалним подацима, видљивим из службене документације, био је против мене, у јавност , од стране Цркве, изнешен читав низ измишљених података и неистина. Испред Епархије Рашко-призренске и Епархије бачке, одмах затим, био је изјављен и низ увредљивих епитета, речником неприкладним за Цркву и изречен са њихове стране једним сасвим претећим тоном. Недостојно је било и са нетачним подацима укупно обраћања из Свете Цркве, изреченог према јавности, о мени лично, као и о професионалном раду, којег сам иначе остварила успешно, заједно са својим колегама, који смо сви оснивачи хуманитарне организације и донатори из Новог Сада и где не постоје никакви проблематични моменти, посебно не са СПЦ, да бих онако медијски била блаћена и срамоћена, како је то јавно учињено из ЕРП. Напротив! Говор мржње и сејање страха, према мени као донатору, свакако нису одмерен потез Цркве, а претпостављам с циљем, да бисмо колеге или ја, лично, били јавно дискредитовани или застрашени, да одустанемо од вршења капиталних српских пројеката на Косову и Метохији, или одвраћени од пружања даље хуманитарне и правне асистенције Србима на Косову и Метохији, у безбедносно-ризичним условима и у различитим хуманитарним кризама, али и да нас уплаше да не проговоримо о кључном проблему, који очигледно мучи Епархију Рашко-призренску.

У раду хуманитарне организације коју заступам, сем постигнутих успеха и завидних резултата, у сарадњи са државом и Црквом посебно, нема наравно ништа спорно, те је наш рад уредан, законит а инспекцијски, порески и царински је редовно контролисан, последњих 13 година, колико смо колеге и ја, уједно као донатори, присутни на Косову и Метохији а што је садашња Епархија својим написима, кроз више текстова и проблематичних наслова, покушала да дискредитује, јавно пласирајући неистине о мени и Хуманитарној организацији ,,Мати Татијана,, којом руководим. Из обимне документације , коју смо проследили МУП-у РС односно и Суду, већ се видело да смо и самој Цркви донатори, те да је Патријарх СПЦ покровитељ пројекта а да ми, супротно инсинуацијама Епархија, никада и нисмо били превише присутни у јавности, нити смо имали потребу да прикупљамо било какве прилоге по питању школа, посебно не у дијаспори, у којој никада нисмо ни били, нити смо било чиме били у прилици да злоупотребимо црквено или било чије поверење , нити би то било технички могуће, јер су пројекти које обављамо са учешћем државе Србије, под-рачун отворен за изградњу наведених школа је државни, буџетски а на њему и нисмо потписници, даље,,смс број,, на који инсинуира Црква да је наводно злоупотребљен уопште ни не постоји код оператера, плацеви предложени за изградњу школа нису манастирски, него су општински и задружни, укњижени и предати, уз одлуке градског већа и општина, које су власници и покровитељи на пројектима.

Ми нисмо имали прилива по основу за градњу школа, с обзиром и да нисмо прикупљали средства, него документацију, ја лично чак ни немам приватне рачуне и слично, што је предочено и прегледано и приликом истраге, која је решена у корист наших доказа и у којем је Црква изгубила у предметном спору, те смо тиме и судски доказали да су из ЕРП вршили лажна сведочења у јавности.

Нико нам се предходно из Епархије Рашко-призренске није директно обратио с циљем да би евентуално затражио документацију или извештај о нашем раду, из медија смо сазнали да смо, преко ноћи, постали -непожељни! Такође наглашавам да никада није било примедби на наш рад од стране Цркве, нити би ми сами дозволили да се појави и развије такав проблем, посебно не јер смо тамо у својству донатора и независни смо од њиховог пословања. Напомињемо и да никакве црквене истраге није било, нити је било ко из Манастира Грачаница од нас затражио било који службени податак, ни усмено ни писаним путем и да је тако од фебруара 2010. године. Напротив, избегавали су да нам предају наше ствари, опрему, признанице и службености са ЕРП и тако је до данас, иако су и законски били обавезни да нас контактирају у циљу примопредаје истих, до које никада није дошло, те имамо основану сумњу да су и све наше остале оригинале документације и донације тамо затечене 2010.г. тада и незаконито утајили или отуђили. Са нама је након овог периода, комуницирала Епархија бачка, али већ када су и сами допринели штети, утицајем на садржај објављеног на информативним порталима СПЦ, у којима су изнели неистине.

Велики смо робни донатори и међу већим увозницима робне помоћи и супротно изреченим неистинама Цркве, доприносимо у складу са својим могућностима а финансирамо се личним средствима и то често нису мала средства која издвајамо за Косово, није занемарљива ни друга пружена помоћ на овом подручју. Сами смо, од својих средстава, плаћали одређене донаторске скупове, најћешће и магацине, царине, често и камионе, остали транспорт, порезе и слично. И лично се понашамо прикладно и скромно, посебно на терену, где се сврставамо у тзв. тихе донаторе, не сликамо се превише и нема нас у медијима, што не значи да иза нас не стоји невероватан обим рада, не само на Косову и не само по питању донаторства. Манастиру Грачаница и сестринству смо били често „десна рука“ и нисмо им непознати, јер 13 година долазимо
у Грачаницу и никада празних руку, у складу са обичајем. Од Новог Сада до Косова, на пример, користимо јавни превоз, не поседујемо никакве џипове, ни слично, нисмо никада имали приступ ни једном епархијском рачуну, нисмо код њих били никада запослени, није нас основала Црква, него смо мирјинска организација, која је свој рад вршила донаторски, уз сазнање и благослове девет владика и два Патријарха, писане или њихову непосредну подршку и учешће на свим нашим јавним наступима, чиме смо током година професионалног рада на Косову и Метохији, завредили да наше официјелно седиште организације касније буде, писаним благословом надлежног владике Артемија допуштено и на Манастир Грачаницу а из оснивачког регистра је видљиво да ни наведени Манастир и Епархија нису наши оснивачи, него смо независни у раду и да постојимо од 2000-е године и слично а што је све проверено и потврђено и службено као тачно, те да нема наше кривице, прекршаја ни кривичних дела и о чему је уредно издато Уверење Суда.
Коришћењем и злоупотребом свог високог црквеног и друштевног положаја, који евидентно није занемарљив, наведена Епархија је проузроковала и раскиде више оверених уговора, који су били потписани са наше стране у циљу градње школа, те су црквена лица вршила даље и сваки вид опструкције пројеката и застрашивања нас донатора, укључујући и изречену претњу прогоном. Након 2010.г. нису изостале ни њихове увреде изречене и у државним кабинетима у Београду, као и у просторијама локалне управе Града Приштине РС –Град Грачаница а која су нам уредно пренешена од стране државних службеника да су се дешавала, затим било је ухођења и нуђења мита и другог сличног, што је све наравно законски кажњиво и проблематично јавно понашање Епархије Рашко-призренске и њихових саучесника, од којих су неки лица при Цркви, али и изван ње.
СПЦ се сматра најутицајнијом институцијом код нас, са вишемилионским чланством је и аудиторијумом а пред којима су ме, злоупотребавајући свој положај, поједине владике и неправично дискриминисали, омаловажили и оклеветали, чак и исмејали својим малициозним и злурадим коментарима у јавности, ширећи при томе нистине и позивајући и друге на јавни линч, угрожавајући ме вишеструко а остатак верника и популације, при томе свему јавно су и слагали и доводили у заблуду.
Овакво укупно лоше и неодговорно понашње појединих владика наше Свете Цркве, драстично је угрозило мој живот и рад, јер је познато да са својим колегама годинама већ делујем у специфичном, небeзбедном, често и непријатељском окружењу, какав је сам по себи, ризичан за рад терен Косова и Метохије. Познато је да смо на том подручју хуманитарно активни и у еkстремним друштвеним условима и приликама ескалација етничког насиља и сличног, да се крећемо по терену у условима присутног наоружања и страних, непријатељских фактора, те да пошто су из ЕРП и Епархије бачке, позвали на јавни линч и испољили говор мржње, наведено је инспирисало на ланчану рекацију, коју и јесу хтели да произведу, те су одређене лабилне особе покушале ово настало стање да искористе. Прећено ми је и физичком ликвидацијом или су друга лица наставила да се обраћају једнако увредљивим речником, злоупотребом средстава комуникације и злоупотребом друштевних мрежа а чије темеље оваквих и сличних напада на рад и моју личну безбедност је поставила сама ЕРП, где су поменути сматрали да ако је Црква себи допустила јавно такав снажан атак на мене, дозвољено је да и они наставе на исти начин. У вези таквих проблема са трећим лицима, до сада је поднето 2 кривичне пријаве са моје стране и припрема се још 7, те је била и једна полицијска интервенција због примљене претње ликвидацијом и предузете су све друге мере моје непосредне заштите, што додатно ремети целокупан мој рад и указује на степен тренутне угрожености мог живота.

Ја предходно нисам имала никада сличних проблема, нити сам се налазила у проблематичном или агресивном друштву, јер живим крајње повучено и скромно а на терену се опходим са свима крајње смирено и одговорно, на терену често окружена многобројном децом и наставним кадром, те државним службеницима и свакако кроз своје лично понашње да не дајем повода за било какву непријатност а којој ме сада изложила Црква, не гледајући у документацију, него водећи се нечијим политичким, приватним или већ каквим и финансијским интересом. Исто се односи и на моје колеге и осниваче наше хуманитарне организације а који су углавном правници, педагози и дипл. економисти, за које се зна да смо високо- професионални у раду и увек одговорни а као професионална организација и да смо едукавани за одређене асистениције у цивилном сектору и да у личном понашању нисмо себи дозвољавали никакве изгреде. Напротив, свим другим организацијама и институцијама, државним делегацијама или корисницима, којима смо пружили асистенцију, остали смо упамћени као сарадници са којима су имали пријатна искуства и такве односе смо задржали до данас.
Државним, истражним, судским и инспекцијским органима, колеге и ја смо предходних дана обратили и затражили њихову службену помоћ у свему, у складу са својим правима, као оштећене стране и по свим законима Републике Србије. Овиме, колеге и ја, шаљемо јасан сигнал, да са наше стране више неће бити толерисана ни једна грешка или фалсификат, учињени или објављени на нашу штету а да ће свако бити службено процесуиран, ако је уочен да чини незаконито или које друго кривично дело, било да је он при Цркви или да се исти чини од стране других лица, обухваћених у таквој ланчаној реакцији, а која се евентуално чине на штету ХО ,,Мати Татијана,, односно и мене лично. Ово наведено нарочито се односи на црквена лица, који заузимају и најповлашћенији положај у нашем друштву а обилато га као таквог, с времена на време, злоупотребљавају, као што су то учинили у мом случају. О сваком оваквом поступку спремни смо да уредно и истинито, осим надлежних тела, обавештавамо и јавност.

Поменуте Епархије и информативна гласила СПЦ сада су у прилици да исправе своју грешку и повуку све своје написе из медија у којима су се негативно изразили о мени и ХО ,,Мати Татијана,, а на шта их опомиње и подсећа и писмо Патријарха СПЦ и исход предмета у Тужилаштву, оба решена у нашу корист. Епархија бачка се изјаснила да није ни погледала валидну документацију благовремено примљену, него је једноставно поверовала примљеном писму са ЕРП и без доказа или провере података из тог писма напала нас, јавно, чиме су поступили и сами неодговорно а у смислу закона и кажњиво.

У смислу притисака, да будемо спречени код извођења пројеката за изградњу нових, српских школа на Косову и Метохији, одређена црквена лица оштетила су овим и Србе на Косову и Метохији, посебно децу, директне кориснике, јер:
1. Својим деловањем прекинули су доток новца за помоћ деци Косова на овом пројекту и тиме направили
непроцењиву штету српској деци на Косову и Метохији.
2. Тешко су оштетили народ Косова, јер су планиране донације и доток помоћи деловањем неких струја у СПЦ - прекинути.
3. Овиме су директно и у идеалном и синхронизованом тајмингу неке струје из СПЦ помогли лоби сепаратиста, као и оне струје из централне Србије и иностранства, које се залажу против уставног уређења Србије а активни су против интереса српског народа на Косову и Метохији.
4. Овиме су индиректно послали погрешан сигнал деци и народу Косова и Метохије да су непожељни у албанској новој држави, која покушава да се оформи на нашем простору (а коју као држављани Србије не можемо сматрати легалном, ни уставном), као и да их Србија, па ни донатори из Србије неће помоћи, нити ће српски приватни донатори бити толерисани да то учине (биће прогоњени као што сам и ја била).
5. Остало је да се процени - естимује донаторска штета – како на бази документације и раскинутих уговора, тако и на бази процене о повећаном финанансијском приливу код одређених лица, који је уложен на разбијање и физичко уништавање српског народа на Косову, који се дешава интезивније у последњих 2 године на АП Косово и Метохија.
6. Понели су се монополски и јасно ставили до знања да свако ко не жели даље да прави директно прилив преко тамошње Цркве, према њиховим условима (а који неминовно укључује и подршку формирању нелегалне тзв. државе косово, коју смо недвосмислено одбили, те да створи сам прилике за чињење и осталих незаконитих дела при Цркви, мање видљивих јавности), суочиће се са проблемом са којим сам се суочила и ја, као организатор на пројекту и донатор. Послали су недвосмислен сигнал у јавност да ће свако ко долази на Косово и Метохију у својству донатора, који своју помоћ предаје директно корисницима или путем државе Србије а не преко посредника Цркве, ризиковати да буде ухођен, да му буде прећено и да против њега буде покренута негативна медијска кампања, чак и злоупотребом црквених медија, у којој ће бити неправично оклеветан (као што сам и ја била). Или да ће свако други, ко није њихов истомишљеник, додатним злоупотребама високог положаја Цркве, бити у ризику да се против њега ангажује и инострани, непријатељски, политички и оружани фактор, те да буде од таквог фактора физички нападнут или у ризику да на његов објекат буде бачен молотовљев коктел, да буде физички спречаван, дислоциран или ухапшен а што је службено евидентирано да се већ дешавало на Косову и Метохији. Следствено томе стављено је до знања, да се исто може поновити и према оним донаторима, који не прихватају условљавања уценом и свима који су сарадници таквог донатора на терену.
7. У покретању одштетног захтева, у интересу заштите оштећених пројеката, рачунају се и додају трошкови које је наша организација имала и морала да плаћа, уместо да та средства по плану буду предата деци Косова и Метохије. Процена штете коју је Црква направила прави се и на бази која се дешава са сваким даном држања негативних текстова и не испоручивања јавног и медијског извињења, које је неопходно да би се донатори поново охрабрили да без бојазни од прогона, донирају за српску децу Косова и Метохије.
8. Занемарили су (појединци у Цркви) писани Благослов Патријарха СПЦ, који је покровитељ наших пројеката за градњу нових српских школа на Косову и Метохији и понели се осионо и арогантно, омаловажавајући ауторитет Његове Светости Патријарха и доводећи у питање црквену хијерархију и поредак. У овом смислу, примили смо до сада једино усмено извињење од стране Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, који је исправио своју грешку.

Три су разлога могућег медијског напада, покренутог раније 2010.г. од појединаца из Цркве, против мене: 1. Да је покренути пројекат за изградњу српских школа на Косову и Метохији сметао неком вишем политичком, страном и непријатељском интересу, у датом моменту, јер је стратешки важан за одржање Срба на Косову и Метохији; 2. Да сам сведок који поседује документацију о проневерама које су вођене унутар Цркве а да је тамо познато да не бих прихватила уцене, нити да бих свесно прикривала туђа кривична дела и 3. Да сам сведок немилих догађаја у Манастиру Грачаница 2010.г. током трајања смене Преосвећених владика на СПЦ- Епархији Рашко-призренској и косовско-метохијској, а која је обављена уз оружани фактор, из угла сведока и незаконито и без адекватне истраге а која је у стварности била битно другачија од оне која се презентовала јавно а да сам такође у друштвеној и службеној позицији да реагујем, што је некога очигледно уплашило. Онај ко је почино таква кривична дела, кажњива законом за од 1 до 30 година затворске казне, свакако би први имао мотив да мене јавно дискредитује, што ће се убрзо показати кроз службену истрагу да ли је ово тачно и да ли има и других индиција и црквено-политичких интереса за злоупотребу мог имена у јавности и наручивање непримерене кампање код још неких медија, у којој су пласирани нетачни подаци преко сајтова СПЦ а који нити приличе Цркви, нити одговорају стварним подацима из мог професионалног рада на Косову и Метохији, где сам донатор, у складу са својим могућностима. Сви други, који нису били у кривичним делима, којима смо сведоци колеге и ја, такви неће имати разлога за даље нападе, које је све координисане, медијски и у стварном животу, требало и издражати а које смо изнели достојанствено, стрпљиво чекајући службени и судски епилог, који се на крају десио, у нашу корист и без којег раније нисмо желели да се отворено обратимо јавности. А не постоји ни друштевна опасност да сам ја, како каже Преосвећени владика бачки „контроверзна особа,, или ,,фантомска организација,, како кажу у ЕРП. Из неког разлога и даље смо присутни на АП Косово и Метохији, дајући пример да се лично у свему и даље односимо одговорно и пристојно.
Последњих дана ступила сам, заједно са својим колегама, директно у контакт са Патријаршијом и Епархијама СПЦ, укључујући и поменуту Епархију Рашко-призренску у Призрен- Грачаница, с циљем да уклоне спорне текстове у којима је злоупотребљено моје име и у којима је објављен неистинит садржај, на шта су и сами били обавезни, сходно налазу МУП РС -Тужилаштва РС и запримљеном судском исходу спора, којег су изгубили. Разговор са СПЦ, поводом свега, се тренутно обавља у мирном тону.

Користим прилику и да се захвалим својим сарадницима из ХО ,,Мати Татијана,, својој породици и пријатељима, колегама и пословним партнерима, директорима школа обухваћених пројектима , представницима локалних управа на Косову и Метохији, начелницима просвете и представницима републичких органа, покровитељима и другима, на исказаној подршци и разумевању током трајања тортуре коју је медијски спроводила Црква преко својих информативних портала, у којима је злоупотребљено моје име и у којима сам неправично јавно оклеветана, те да им се извиним на свим непријатностима које су и сами доживљавали због тога. Посебно се захвљајујем мештанима Грачанице, на исказаној отвореној подршци. Оним духовницима, који су одолели да не злоупотребљавају Цркву у светлу садашњих нестабилних политичких и друштевних прилика или су били у прилици да исправе своје грешке, захваљујем се на духовној подршци, као и подршци која је благовремено пристигла из Руске Федерације, као и помоћи од других добронамерних консултаната, контактираних ових дана посебно, желећи свима свако добро од Господа!

С поштовањем,
У Новом Саду, 06. августа 2013.г.
Љиљана Каранов, донатор