Izvor: Objava, 26.Sep.2020, 19:16

ПРОТЕКЛО ЈЕ ПОДОСТА ВРЕМЕНА...

Протекло је подоста времена
а да ништа нисам написао -
мало ми је прошлост затамњена,
због тога сам на раскршћу стао.

Не знам да ли да пишем судбину
или сретне из младости дане -
судбина ме прогна у туђину,
а младост ми оста крај Коране.

Чини ми се још и сад одзвања
мелодија пјенушавог слапа -
али мора, ова ружна сања,
е ту ми се нешто не уклапа.

Растао сам у пуној слободи
у природи уз људе питоме -
али ово што нам се догоди,
није јасно размишљању моме.

(Спевано 21. јуна 1997. године. Наслов песме није ауторов, који ју је оставио без наслова.)