Izvor: Objava, 22.Jan.2020, 12:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЛОРД БАЈРОН

Енглески песник Џорџ Гордон Бајрон, као личност важан исто колико и његово дело, рођен је 22. јануара 1788. године у Лондону, у осиромашеној лордовској породици. Та племићка породица била је у сродству са краљевском фамилијом Стјуарт. Бајронова мајка је била принуђена да још за раног дечаковог детињства напусти мужа, капетана ("Лудог Џека") Бајрона, авантуристу, и пређе да живи у Абердину (Шкотска). Почевши школовање у четвртој години, Бајрон је зарана показао очеве особине, радозналост, склоност авантури, осетљивост за друштвене проблеме. У десетој години он је наследио племићку титулу и опатију Њустед након смрти свог деде-стрица, "злог" лорда Бајрона. 1805. године долази у Кембриџ на школовање, становао је на Тринити колеџу. Учење га није превише занимало, пливао је, јахао коње, ловио, живећи страсно. Преко лета би одлазио у Њустед, пишући стихове о љубавним симпатијама и пустоловинама. У јуну 1807. Бајрон је објавио прву песничку књигу с насловом "Часови доколице". Негативне оцене критике су га озлоједиле и он је неколико месеци писао памфлет "Енглески песници и шкотски критичари", где се обрачунавао са неким опадачима, који ће бити мета и у "Дон Жуану", много доцније.

У то време буди се у њему скиталачка страст предака, међу којима је био и сам Виљем Освајач. Бајрон путује у Лисабон, посећује Севиљу, Кадиз, стиже на Гибралтар, потом путује на Малту а из ње у Албанију, посећује албанског вођу Али-пашу. Путовао је широм отворених очију а његова снажна имагинација памтила је атмосфере и пејзаже, ликове и карактере. Из Албаније путује у Грчку, борави у Атини, упознаје се с колевком европске цивилизације и остацима старе античке културе. О његовом карактеру сведочи и податак да је, како би проверио митску причу о љубави Хере и Леандра, препливао Хелеспонт.

На овом путовању Бајрон је написао два певања "Чајлда Харолда", које је објавио по повратку у Велику Британију. У лику Чајлда Харолда приказује се као животом незадовољан, бунтован и једак млад човек. Пробудио се, како је сам тврдио, једног јутра као славан песник. Наиме, та два певања о Чајлду Харолду доживела су незапамћен успех. Постао је јунак монденског друштва. Пратећи своју песничку славу Бајрон објављује једно за другим дела: "Ђаур", "Абидоска невеста", "Гусар", "Паризина" и "Опсада Коринта". "Гусар" је само у једном дану продат у преко 13.000 примерака! Бајрон је постао општи љубимац и, речено фигуративно, од усамљеног Чајлда Харолда преобразио се у заводника Дон Жуана.

Другог јануара 1815. године он се оженио богатом наследницом Анабелом Милбенк. Већ пре рођења кћери Аугусте Аде, Бајронова скиталачка природа почела је да долази у сукоб са супрузином домаћинском природом. Због тога и због његовог брачног неверства Анабела га напушта и враћа се родитељима. Преко ноћи Бајрон је проглашен за најнеморалнијег човека у Великој Британији. Јавно мњење се листом подигло против њега и његовог понашања. Напади због инцеста са сестром, звиждуци нахушкане светине на улици, карикатуре по новинама, све се то као лавина обрушило на Бајрона. Жигосан од друштва, он на граници лудила решава да заувек напусти домовину. Путује кроз Низоземску и уз Рајну до Женеве. У Женеви ће упознати песника Перси Биш Шелија. Утицаји тог дружења видни су у трећем певању "Чајлда Харолда" и у трагедијама "Каин" и "Манфред". Одлазак у Италију и боравак у Венецији, даље ће мењати песника и утицати на рад на "Дон Жуану", последњем његовом делу.

Устанак Грка против Отоманске царевине привукао је Бајронову пажњу и он је, продавши Њустед, почео да помаже борбу Грка за слободу. 1823. године искрцао се у Кефалонији и укључио у борбе. Деветог априла 1824. Бајрон је након јахања по тешком пљуску пао у постељу и десет дана касније умро у опседнутом Мисолонгију. Сахрањен је 16. јула у цркви Хакнел Торкард близу Њустеда.

Бајронов стил и језик немају ничег особеног; он је закаснели следбеник класицизма, од којег наслеђује више мана него врлина. Но, лик побуњеног и прокаженог песника, какав произлази из његовог живота и дела, извршио је дубок утицај на светску књижевност. Бајрон је оличење романтичарског јунака.