Izvor: Objava, 05.Jan.2020, 13:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈЕЛИСАВЕТА ПЕТРОВНA

Историја руског царства је дуга и пуна успона и падова, а чега ће бити више зависило је од царева. Највише царева дала је династија Романових која је вековима владала овом огромном државом. Неки од њих су били мање, а неки више успешни. Двоје њих је од народа добило и епитет "велики", били су то Петар I и Катарина II.

Међутим, ретко се помиње име Јелисавете Петровне, ћерке Петра Великог, иако је имала огроман утицај у своје време.

Остаће упамћена по томе што је подржала и помогла чувеном Михаилу Ломоносову да оснује први Универзитет у Москви, као и Ивану Шувалову да оснује Академију уметности у Санкт Петерсбургу. Али и по томе што је неустрашиво ратовала са свим непријатељима и побеђивала ширећи територију већ великог царства и тако потврдила место Русије међу светским силама.

Рођена је 29. децембра 1709. године на поседу Коломенскоје поред Москве, у време када је њеном оцу цару Петру Великом било 37 година. Родила ју је Петрова дугогодишња љубавница Катарина Алексејевна, с којом је брак склопио тек три године након Јелисаветиног рођења. Од 12 деце колико су Петар и Катарина имали, зрелост су доживеле само Јелисавета и њена старија сестра Ана. Била је омиљена ћерка свога оца, јер му је највише личила физички, али и по темпераменту. Иако миљеница, никада није била виђена за царицу, место је било резервисано за Алексеја, Петровог сина из првог брака са Јевдокијом Лопухином. Као и свака принцеза тог времена за њу је планиран био само добар брак са представником друге владарске куће из Европе.

Међутим, иако је била лепа и из куће Романових, ни једна велика владарска кућа није пристајала на брак са Петровим ћеркама јер им је мајка била непозната пореклом, служавка из Литваније. Тако ће Јелисавета остати сама, чак и у време највеће моћи.

Паметна, млада и лепа принцеза, која је добро јахала и била веселе ћуди, на престо није села одмах по смрти свога оца. Четири нестабилне владавине следиле су владавину Петра I: његове супруге Катарине, његовог унука Петра II, његове нећакиње Ане Ивановне и његовог праунука (по старијем брату) Ивана VI, са намесништвом Ане од Брунсвика. То је угрожавало сигурност царства, па је Јелисавета, уз помоћ Преображенског пука, у ноћи између 5. и 6. децембра 1741. године, без борбе и крвопролића преузела власт и повела Русију сигурним путем.

Доласком нове царице извршена је и велика промена у врху власти. Немци су потиснути и доведени Руси. По савету нових сарадника покренула је и успешно завршила мировне преговоре са Шведском и добила велике просторе Финске. Учествовала је, у савезу с Аустријом и Француском, у Седмогодишњем рату и замало уништила Пруску и краља Фридриха Великог, али ју је смрт спречила у томе тријумфу. Својом мудром владавином утрла је пут Катарини II Великој, да Русију постави на пиједестал најмоћнијих светских држава.

У паузама државничких послова, царица је уживала у музици, позоришту, али и архитектури и сликарству. Поседовала је један од најраскошнијих дворова у Европи. Градила је нове дворце и палате уз помоћ архитекте Бартоломеа Растрелија, који је био италијанског порекла, а рођен је у Паризу. У архитектуру је увела барок.

Поседовала је најбројнију свиту од свих владара у Европи. Имала је 15.000 хаљина и неколико хиљада пари ципела. Имала је добро срце. Њеном угледу помогло је то што током своје владавине није потписала ниједан налог за смакнуће. Надасве је била веселе природе тако да је у њено време било мноштво разних балова и уживања свакакве врсте. На гозбама у њено време знало је бити отворено по хиљаду и више боца шампањца и вина.

Умрла је 5. јануара 1762. године у Санкт Петерсбургу. С обзиром на то да је била неудата, иза себе није оставила наследника. На престолу је наследио рођак Петар III Фјодорович, син њене рођене сестре Ане и Карла Фридриха, војводе од Холштајн Готорпа.

Да је својим одлукама значајно утицала на будућност Русије потврђује и чињеница да је лично изабрала принцезу Софију Фредерику Августу фон Анхалт-Церпст за супругу свог наследника Петра. Принцеза Софија је прешла у православље и добила име Катарина по Јелисаветиној мајци. Постаће позната као царица Катарина II Велика, једна од највећих владарки свих времена.