Izvor: Objava, 22.Dec.2019, 16:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЂОРЂЕ БРАНКОВИЋ

Гроф, политичар и историчар Ђорђе Бранковић родио се 1645. у Јенопољу, у породици у којој је негована традиција да вуче лозу од династије Бранковића. О његовом васпитању бринуо се његов старији брат, ердељски митрополит Сава II, који је почео да га припрема за дипломатску службу па је најпре био писар и тумач у ердељском посланству. Као члан ердељског посланства носио је 1663. харач на Порту (тј. султановој влади у Цариграду). Касније је тврдио да га је тада српски патријарх Максим миропомазао за српског деспота. У Русију је путовао 1668. и том приликом примио га је руски цар Алексеј I Михајлович, отац Петра Великог; предлагао је руском цару план о ослобођењу Јужних Словена од Турака а уз помоћ Русије. У време припрема за рат 1683-1699. понудио је своје услуге Аустрији, и обавештавао је о ердељским и турским плановима и акцијама угарских емиграната. Тежећи да постане српски владар, ступио је у службу влашког кнеза Шербана Кантакузена, кога је наговорио да приђе цару Леополду I, добивши за узврат прво баронску, а 1688. и грофовску титулу. Кад му је патријарх Арсеније III издао диплому о његовом деспотском пореклу, његова популарност међу Србима све више расте. Предложио је Леополду I стварање "илирске" државе која би обухватала све народе на Балкану ослобођене од турске власти, и цар му је доделио титулу "кнеза". У време аустријског продора преко Саве и Дунава упутио је из Оршаве проглас Србима позивајући их на устанак против Турака; међутим, како је био без великог утицаја међу Србима, имао је мало успеха у раду на стварању државе у којој би он био владар. Због његове делатности и веза са Русијом, аустријски војсковођа Лудвиг Баденски га хапси у Кладову, октобра 1689. Спроведен је најпре у Сибињ, затим у Беч и у Хеб, где је Бранковић остао све до смрти, 19. децембра 1711. После велике сеобе Срба његова популарност у народу је нагло порасла, па је на сабору српских првака у Будиму изабран за деспота (1691), али како је Беч одбијао да га пусти из заточеништва, као његов заменик је именован Јован Монастерлија. У заточеништву је гроф Ђорђе Бранковић завршио свој велики историјски спис "Славеносербске хронике" у пет књига, које је саставио у жељи да утврди своја права на престо и које су позитивно утицале на доцнији развитак српске историографије и српске државне идеје.