Izvor: Objava, 29.Okt.2019, 12:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КРАЉ СТЕФАН УРОШ II МИЛУТИН

Стефан Урош II Милутин био је српски краљ из династије Немањића. Родио се 1253. Био је најмлађи син краља Уроша I и Јелене. На српски престо је дошао 1282. Почетак Милутинове владавине пада у времену обнављања Византије. Милутин врши војничке припреме за напад на Византију и већ прве године своје владавине проширује српску власт на северну Македонију. У првом налету освојен је Горњи и Доњи Полог, Скопље, Овче Поље и Пијанец.

Византијски цар Михаило VIII Палеолог организује велики поход на Србију. Поред византијске војске учествују и најамничке војске Татара и Турака. Андроник II, као нови цар Византије, у пролеће 1283. предузима поход против Србије. Успех је био само делимичан и краткотрајан. Византинци су продрли до Липљана и Призрена. Крајем 1283. Милутин предузима нови поход на Византију. Овај поход, као и многи каснији не даје неке озбиљније резултате. Борбе за Македонију између Србије и Византије настављају се са променљивом ратном срећом. Тек после 1297. и неуспеха противофанзиве Византије, на подручју Македоније учвршћује се Србија. Андроник II даје своју ћерку Симониду за жену Милутину, а Македонију као "мираз" уступа Србији.

Владавина краља Милутина одликује се појачаним византијским културним утицајем у Србији. Привредни развитак Србије био је изузетно велики. То налази одраза у раскошном начину живота највиших државних достојанственика. Задужбине краља Милутина, Старо Нагоричане, Грачаница, Бањска, Богородица Љевишка по величини, раскоши архитектуре и сликарства, као и по добијеним поседима знатно искачу од задужбина претходних Немањића.

Задње године своје владавине Милутин проводи у борби око наслеђа престола са братом Драгутином. Наиме, Драгутин, подржаван од католичких земаља, започиње борбу да његови наследници дођу на српски престо. Српска црква из страха од Римокатоличке подржава Милутина који побеђује у овој борби. Посебне проблеме имао је са сином Стефаном, који је безуспешно покушао да збаци оца с престола, након чега је протеран из Србије у Цариград.

Краљ Милутин умро је од капи 29. октобра 1321. у Неродимљу.