Izvor: Objava, 11.Sep.2019, 07:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ

Патријарх српски Павле (мирско име Гојко) рођен је на Усековање 11. септембра 1914. у селу Кућанци у Славонији. Гимназију је завршио у Београду, Богословију (шесторазредну) у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду. Као прогнаник и избеглица за време Другог светског рата био је у манастиру Свете Тројице у Овчару. Био је и вероучитељ деце избеглица у Бањи Ковиљачи. Замонашио се у манастиру Благовештење 1948, када је рукоположен у чин јерођакона. Од 1949. до 1955. сабрат је манастира Рача где врши разна послушанија. У чин јеромонаха рукоположен је 1954, протосинђел је постао исте године, а архимандрит 1957. У Атини је био на постдипломским студијама од 1955. до 1957. За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. и хиротонисан у београдској Саборној цркви 21. септембра 1957. У овој епархији гради нове храмове, обнавља старе и полусрушене, често путује, обилази и служи у свим местима своје епархије. За четрдесет четвртог патријарха српског, уместо оболелог патријарха Германа, изабран је од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1990. Устоличен је у недељу, 2. децембра 1990. у Саборној цркви у Београду, а у древни престо српских патријарха устоличен је у манастиру Пећке патријаршије 22. маја 1994. Патријарх Павле чинио је канонске посете многим епархијама Српске православне цркве у земљи и иностранству. Посетио је Српску цркву у Аустралији, Сједињеним Америчким Државама, Канади, западној Европи. Безброј пута је писао и интервенисао код водећих светских државника и међународних институција да се помогне у решавању кризе и успостављању мира на просторима бивше Југославије. Тим поводом имао је сусрете са представницима Римокатоличке цркве, Исламске верске заједнице, представницима Светског савеза цркава, дипломатама, државницима, представницима хуманитарних и других организација. Посетио је седиште Уједињених нација у Њујорку, Белу кућу у Вашингтону, где је са водећим личностима разговарао и износио чињенично стање у вези са избијањем рата у бившој Југославији. Велики духовник, аскета и сјајан беседник, овај првосвештеник је - кад црквена правила дозвољавају - служио свету Литургију за спас српског народа. Преминуо је после дуже болести у недељу, 15. новембра 2009. у Београду. Према сопственој жељи израженој у тестаменту, сахрањен је у манастиру Раковица.