Izvor: Objava, 20.Avg.2019, 15:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ФРИДРИХ ВИЛХЕЛМ ЈОЗЕФ ШЕЛИНГ

Фридрих Вилхелм Јозеф Шелинг је био немачки филозоф. Био је близак јенским романтичарима. Изразити је представник идеализма у новој филозофији. Првобитно Фихтеов следбеник, изградио је потом оригинално становиште објективно-идеалистичке "филозофије идентитета" субјекта и објекта, духа и природе. Основни став његове филозофије идентитета јесте: "Природа је видљиви дух, дух је невидљива природа". На крају је прешао на позиције ирационалистичке
"позитивне филозофије" откровења и митологије.

Рођен је у градићу Леонбергу, у Виртембергу, 27. јануара 1775. године. Отац му је био на вишим духовним дужностима. Шелинг је рано показао своје генијалне способности. Са 15 година уписао се на Универзитет у Тибингену, са карактеристиком ingеnium prаеcоx.

Шелинг је студирао филозофију и теологију, другујући са Хегелом и песником Хелдерлином. Делили су не само студентску собу, него и одушевљење за Француску револуцију. Као преводилац "Марсељезе", Шелинг бива строго укорен од стране виртембершког херцога, који је допутовао у Тибинген са задатком да обузда разуларену младеж.

Брзо су се Шелингова интересовања усредсредила искључиво на филозофију. Он се упознаје са филозофијом Канта, са првим радовима Фихтеа и са 19 година сам иступа на филозофском попришту, на почетку као Фихтеов следбеник и тумач. По завршетку школовања Шелинг три године ради као домаћи учитељ, у условима веома повољним за његов сопствени рад. За то време се Шелинг упознаје са математиком, физиком и медицином и објављује неколико значајних радова.

Године 1798. Шелинг упознаје Гетеа, кога је заинтересовао за своју натурофилозофију. Захваљујући Фихтеовом труду и Гетеовој подршци, постаје професор у Јени. У то време Шелинг тесно сарађује са романтичарима - браћом Шлегел, Харденбергом, Тиком и другима, поставши убрзо најутицајнији филозоф романтизма. Душа тога круга била је Каролина Шлегел, жена једног од браће Шлегел, која је у немачким књижевним круговима играла улогу немачке Де Стал. Њен утицај на представнике романтичарске и филозофске литературе био је јако велики. У највећем је степену на себи испитао тај утицај сам Шелинг, придобивши Каролину Шлегел за блиског пријатеља, а потом и за предану жену.

После професуре у Минхену и Хегелове смрти, Шелинг је на позив пруског краља Фридриха Вилхелма IV постао професор у Берлину. Тамо после Хегела није имао великих успеха и повукао се од свога звања. Умро је у Бад Рагацу у Швајцарској, 20. августа 1854. године.

Најзначајнија Шелингова дела су: "Идеје за филозофију природе" (1797), "Систем трансценденталног идеализма" (1800), "Предавања о методи академског студија" (1803) и "Филозофска истраживања о суштини људске слободе" (1809).