Izvor: Objava, 11.Jun.2019, 18:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ

Српски краљ Александар Обреновић рођен је 14. августа 1876. у Београду. На престо је ступио 1889, после абдикације свога оца краља Милана, и како је био малолетан, образовано је намесништво. До државног удара краља Александра 1. априла 1893. владу образују радикали, а по њиховом паду либерали. Александар започиње владавину у веома сложеним приликама. Привредна ситуација у земљи веома тешка, сељаштво презадужено, страни капитал експлоатише највећи део природних богатстава. Политички живот се своди на гложење политичких партија око превласти. Западне силе Велика Британија и Француска те још више Русија биле су дубоко незадовољне аустрофилском политиком породице Обреновића. Повратак краља Милана у земљу изазива опште незадовољство. Он је повратком желео да заштити личне интересе.

Александар покушава да влада апсолутистички. Ставља ван снаге слободоумни Устав из 1888, враћа на снагу апсолутистички Устав из 1869. Лутајући између завађених родитеља, политичке партије и њихове владе прихвата ако испуњавају његове тренутне потребе, а смењује их на најбаналнији начин. Кратковид политичар, непромишљено из љубавне авантуре улази у брак са грађанком Драгом Машин, дворском дамом своје мајке краљице Наталије и женом на лошем гласу. Мајка га се одриче и у знак протеста прелази у католичку веру. Отац је покушавао да га спасе тог злокобног корака, знајући да патријархална Србија никад неће прихватити Драгу као своју краљицу. Резултат је био поразан по краља Милана, јер је наређено да буде ухапшен, ако пређе у Србију. Руски цар се прихвата кумства, надајући се да ће преко овога брака одбити Милана од Србије и тиме прекинути са њеном аустрофилском политиком. Иако се својом женидбом коначно разишао са оцем, краљ Александар је у спољној политици убрзо наставио његовим путем, окренувши се опет Аустро-Угарској. У Србији, владе и министри мењани су брже од балских рукавица. Озбиљно се поставља питање наслеђа престола, јер краљица Драга није могла да роди. Завера против последњег Обреновића била је израз дубоког незадовољства свих друштвених слојева. Извршиоци државног удара били су официри, који су 11. јуна 1903, у раним јутарњим часовима, упали у двор и убили краља и краљицу, чиме пада и династија Обреновића.