Izvor: Objava, 02.Dec.2018, 14:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

МАРКИЗ ДЕ САД

Француски књижевник Донатјен Алфонс Франсоа, маркиз де Сад, господар Лакоста и Сомана, сагосподар Мазана, општи управник провинција Бреса, Биге, Валроме и Жекс, капетан у бургоњској коњичкој регименти, рођен је у Паризу 2. јуна 1740.

Сад се оженио 1763. године с Рене-Пелагијом Кордије де Лоне де Монтреј, са којом је имао два сина и кћер. Пет месеци после венчања Сад је оптужен за кажњиву раскалашност и затворен на петнаест дана у тврђаву Венсен. Пет година после његовог венчања одиграла се афера са Розом Келер. С трга Победе, где је Роза просила, Сад ју је довео својој кући у Аркеј; он ју је убеђивао да му допусти да је ишиба, али је Роза побегла, поднела тужбу и добила одштету. Сад је затворен у Сомиру, затим у Пјер-Анзису, али га Велика Комора Парламента осуђује само на глобу; краљ наређује да се задржи у затвору до новембра 1768. године.

Године 1772. догађа се афера са бомбонама од кантарида. У питању је забава с четири девојке, у Марсељу, у коме се он налази са својим домоуправитељем Латуром, забава са узајамним бичевањем и свакојаким развратним радњама до хомосексуалних. Сад је дао једној од девојака, Маријани, да проба његове кантаридинске бомбоне. Увече, друга забава: друга девојка гута све бомбоне свога клијента, мисли да је отрована и подноси тужбу. Сад бежи у Италију са својом младом свастиком Ан-Проспер де Лоне, тек заређеном, коју представља као своју жену. Парламенат Провансе осуђује га на смрт за тровање и содомију; смртна казна је извршена у одсуству, над ликом скрпљеним у виду лутке, у Ексу 15. септембра 1772. Месец дана доцније ухапшен је у Шамберију по заповести сардинијског краља, који је поступио по захтеву маркизове таште, председнице Де Монтреј. Сад бежи и борави од 1774. до 1777. године у своме замку Лакост. У фебруару 1777. године Сад је притворен у тврђави Венсен, затим пребачен у Екс, где је претходна пресуда поништена, јер није утврђено дело тровања. После краткотрајног бекства, Сад је 8. септембра 1778. године враћен у тамницу Венсен: ту остаје до 29. фебруара 1784. када је пребачен у Бастиљу. Нешто пре 14. јула 1789. године премештен је код калуђера у Шарантон. Сад је ослобођен 2. априла 1790. године и суделује у реформама Револуције, али је, оптужен за умерењаштво, ухапшен и подвргнут колективној оптужби Фукије-Тенвила. Сад је још једном ослобођен после Термидорског преврата у јулу 1794. године. Седам година доцније, 1801. године под Конзулством, ухапшен је као аутор еротских романа и притворен у Сент-Пелагију, затим у Бисетру и напослетку је затворен у лудницу у Шарантону, где умире 2. децембра 1814. године.

У својим делима Сад је описивао патолошке нагоне људског унутрашњег живота. Најпознатија су: "120 дана Содоме" (1785), "Јустина, или невоље због врлине" (1791), "Филозофија у будоару" (1795), итд.