Izvor: Objava, 04.Nov.2018, 17:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ОДЕВАЊЕ ВОЂА ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

Први српски устанак 1804. године донео је Србима новине и у одевању. У Србији тога времена све више се осећа утицај Европе и потреба да се, бар старешине устанка, ослободе не само турских обичаја, него и начина одевања. То посебно долази до изражаја након ослобођења Београда 1807. године.

Дотад су се старешине Првог српског устанка одевале углавном варошки, а у варошима су до устанка готово искључиво живели Турци. Тако је, на пример, Миленко Стојковић носио капу кришкару или дињару, ћурак и димије. Међутим, у исто време јавља се и друга ношња, све више подложна утицају Запада.

Тако долама, дугачко одело старешина, добија високу крагну какву у то доба носе у европским војскама, а испод врата је обавијена црна марама. Хајдук Вељко примио је тај обичај од Руса, а Карађорђе носи мараму око врата још од 1806. године. Алекса Ненадовић, својевремено официр у фрајкорима (српским добровољачким одредима у аустријској војсци) страдао у сечи кнезова, такође је уз народно одело носио мараму што је недвосмислен утицај српског ондашњег суседа с леве стране Саве и Дунава још пре устанка.

У једном аустријском извештају забележено је да ће Карађорђе и главне старешине устаника скинути народно одело и обући руске униформе, али то се није догодило. Најранији Карађорђев портрет настао је 1806. године и по њему је, две године доцније, Готфрид Гајслер урадио бакрорез. Вођа устанка приказан је ту с фесом конусног облика, кратким црвеним зубуном, тамноплавом памуклијом и чакширама, те црвеним гајтанима на грудима а слично је одевен и српски старешина на истом бакрорезу.

Петар Јокић, Карађорђева десна рука и буљубаша његових момака, каже да је Карађорђе носио одело као други сељаци, на глави шубару под којом је често био фес, на ногама опанке или чизме, затим сељачку кошуљу, јелек, чакшире, појас с листовима и пиштољима, а поврх свега велики реснати гуњ. Карађорђе је једноставно обучен и на цртежу Француза Робера, рађеном 1808. године у Београду: кратак ћурак, прслук закопчан ситним петљама, појас с ножем и пиштољима, а коса му је уплетена у перчин и напред високо зачешљана.

Из 1813. године потиче инвентар Карађорђевих ствари које су пописале аустријске власти приликом његовог преласка у Срем. Педантни Аустријанци тада нису пропустили ни да попишу одећу његове жене и деце. Захваљујући том списку, може се закључити да је Карађорђева гардероба била прилично богата. Сем многобројних делова српске ношње, ту се налазило и једно црвено мађарско одело, затим плаво козачко атаманско одело с црвеним испускама, а од капа чаков (висока капа).

У време Карађорђеве емиграције у Аустрији, урађен је 1814. године у Грацу један његов портрет. На њему је приказан у горепоменутој униформи козачког атамана без украса, с високом крагном и лентом преко груди.