Izvor: Objava, 01.Okt.2018, 18:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ХАЏИ ПРОДАНОВА БУНА

Хаџи Проданова буна избила је 1. октобра 1814. године у Пожешкој нахији као спонтани израз народног незадовољства турском владавином у Србији после пропасти Првог српског устанка. Нико у Србији није веровао да је слом од 1813. године коначан. Народ је био спреман да се на први позив поново прихвати оружја. Због турских насиља људи се све више одмећу у хајдуке. У Пожешкој нахији избила је буна а на њено чело дошао је Хаџи Продан Глигоријевић, војвода из Првог српског устанка. Срби су се са зулумћарима најпре обрачунали код манастира Трнава, а затим и са пожешким Турцима. Из Пожешке буна се проширила на Крагујевачку и Јагодинску нахију. Ипак, буна остаје ограничена, неорганизована и нема неког посебног одјека. Остали народни прваци се изјашњавају против дизања устанка у том неповољном тренутку по Србе. Међу њима је и кнез Милош Обреновић. Пошто је Милош добио од београдског везира Сулејман-паше Скопљака обећање да се неће светити бунтовницима, немири су смирени. Али, Турци су прекршили реч и после разиласка бунтовника похватали и погубили око 300 људи док је Хаџи Продан побегао у Аустрију. Хаџи Проданова буна била је предзнак избијања Другог српског устанка који је избио у пролеће наредне године.