Izvor: Objava, 18.Sep.2018, 18:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ИЗ "ПРИМЈЕРА ЧОЈСТВА И ЈУНАШТВА" МАРКА МИЉАНОВА (1833-1901)

Ристо Божинин, Васојевић, уби Лека Ивана из Затријепча, мислећ да ће узет паре с њега. Уби га пушком озад у главу. Ристо је мљава да је Леко умро, и оскубе нешто с њега, па ојде својијем путем. Но Леко не умрије. Васојевићи други, кад нађоше Леку, питаше га: "Ко те уби?" Он каза ко га је убио, и они га уфатише и предаше суду, који га осуди вјечиту тамницу да остоји. Леко, пошто се придига, отиша је у суд и молио се суду да му поклони и пушти крвника из тамнице. Суд није Леку одобрава да се пушти и такво злочинство да му се опрости. Суд, набрајајући Ристове нечовјечне погрјешке, говорио је Леку: "Око ти је избио, те га немаш, а ти за њега молиш и опрашћеш му!" Леко је говорио суду: "Вишу је учинио сам себе срамоту, но мене штету. Па кад је он сам себе толику кривицу учињео, зашто не би му ја моју опростио." Послије Леко је млого говорио и молио, но му књаз рече: "Залуду молиш, нећемо ти га пуштит, нити је право!" Леко рече: "Ако није право, а оно је боље да се пушти; од добра чињет нитко се кајат неће. А и ово треба, господару, да знаш е ја треба да сам мудрији од њега, а ти мудрији од оба нас! Зашто он нема до осамнаес година, а ја имам шездесет, а ти триста година!" Књаз рече: "Ја немам триста година." Леко: "Ако немаш година, а оно треба да памет имаш ка да имаш триста година, пошто си господар! А ја нећу да ме светиш с оном незналицом, који није умио чуват себе част, а не да чува мој живот, но ми треба њега да жалимо, а себе да чувамо".

Таквијем говором пушти свога убицу Риста! И тако, Леко оста без ока, Ристо без части, ојдоше дома!