Izvor: Objava, 29.Avg.2018, 19:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ИЗВОД ИЗ ДНЕВНИКА ЈЕДНОГ ИЗБЕГЛИЦЕ 1995. ГОДИНЕ

Лично сведочанство једног избеглице о времену "Олује" и непосредно после ње, у избеглиштву, писано у облику дневника. Лична имена и презимена као и географски појмови означени су само почетним словом (наравно, у дневнику су имена и појмови у целости). Од овог правила се овде одступило једино у случајевима као што су надимци неких људи или код географских појмова "Србија" и "Нови Сад". Остало је све дословце као у оригиналу дневника, с тим да се оригинал - који је остао у рукопису - завршава августом 1996. године. Скраћенице су ауторове.

Петак 04. 08. Око 04:30 почело је гранатирање В. Били смо у склоништу, код мене. У оквиру ЦЗ МЗ В. штаб, чији сам повјереник, организована је и Екипа прве помоћи на челу са медицинском сестром З.Р., затим штаб за прихват и смјештај избјеглица из угрожених подручја, као и екипе за евакуацију дјеце и немоћних чиме је руководио П.В. и С.Ђ., први члан штаба, други мој замјеник. Такође смо оформили мање екипе по селима које су имале задатак указивање прве помоћи и остало. Дежурство је било у мјесној амбуланти, али је у току дана, због све јачег гранатирања морало да пресели у приватну кућу (подрум). Обилазио сам их, упознавајући се са догађајима. У току дана су се смјењивале салве детонација по ужем центру В. Око пола дана почеле су пристизати и прве избјеглице са К., П. и др. Из ОШ ЦЗ С. обавјештен сам (донесао М.Ђ.) да се све ово треба организовати, а што је већ било урађено и да се некако повежем са повјереником ЦЗ МЗ Ш. Т.М. да се код њих организује прихват избјеглих. Све избјегле у току дана смо упућивали према Ш. У првим вечерњим сатима и становништво В. је почело да се повлачи, а да нитко то није саопштио. Покушали смо подузети радње за заустављање, али без резултата, тако да је у току ноћи избјегао велик дио негдје око 50 одсто домаћинстава. Ми смо дежурали да би се око 22 сата екипа са опремом преселила код мене у подрум. У току дана, вршећи своју дужност, за длаку сам избјегао да будем покошен гелерима, бацивши се под санитетско возило, јер је тенковска граната експлодирала само 10-ак метара од мене. Са мном је био капетан фрегате Г.М. Вратио сам се натраг кући у подрум, било је 10-ак избјеглица из П. Повреда није било тако да екипа није имала никакових интервенција. Ноћ смо провели у мом подруму.

Сутрадан, тј. субота 05.08. '95. пријеподне смо провели рјешавајући задатке које смо могли. Из ОШ ЦЗ С. код мене су у два наврата долазили ради сарадње и обавјештавања. Негдје око пола дана нешто смо од гардеробе спаковали за повлачење. Распустио сам санитетску екипу, јер је практички била непотребна, пошто је становништво В. све иселило сем моје породице. Око 16:00 h са нешто гардеробе и трактором напуштам, са породицом село, последњи од становништва и крећем преко М.К. у Ш., чије се становништво помјешано са војском повлачи према К., гдје долазимо у предвечерје суботе 05.08.

Ту смо преноћили на сјенику, гдје смо остали пола дана без икаковог обавјештења, шта даље. Негдје о подневу 06. 08. долази наређење да се повлачимо према Т., гдје смо стигли у сумрак. Уз мање застоје, кренули смо пут Г.

Ноћу 06/07. 08. у В. код мотела-пумпе колона је пресјечена и дио заробљен, а ми, други дио смо почели без возила да бјежимо натраг према Т. Осванули смо 10-ак km од Г. Прије подне смо безглаво лутали тражећи неког од познатих. Вратили смо се на мјесто гдје је колона била одсјечена, гдје су нам били трактори. Остатак дана смо провели на нишану. Није се пуцало.

Уторак 07/08. 08. почела је пуцњава, хрватски војници су застрашивали и покушали испровоцирати. Све време без икакове информације шта је и куда ћемо. Извршени су преговори и аутомобили и камиони су почели у колони да нас напуштају, према Г.

Среда 09. 08. смо и ми, дио колоне у којој сам се налазио са породицом, кренули, наравно под пратњом хрватске полиције. То је било ноћу 09/10. 08.

10. 08. Цео дан у покрету, ноћ 10/11. 08. такође уз крајњу исцрпљеност, надљудским напором, уз жеђ и глад читаву ноћ у покрету. Неиспаваност од неколико ноћи, у покрету неких 70-80 сати, људи су постали само сјенке.

11. 08. у ране јутарње сате, на измаку снаге, полумртви или живи лешеви, код Л. смо прешли у Србију. На 7-8 км до Р. због исцрпљености сам одустао да возим и паркирао се на ауто-путу, гдје ме је нашао један познаник и колима ме превезао до Р., заједно са М., сином. Из Р. су Р. и Д. отишли по трактор и довезли остатак мојих, А. и К. Смјестили смо се код Т. и А.

Из Р. сам 13. навечер разговарао са Д.С. Затим су почеле разне информације о догађајима тамо у родном крају. Време пролази као у неком трансу, други свијет.

19. и 20. 08. смо ишли у околину Р. да би се нашло нешто за купити за трајнији смјештај. Око 18:00 h сам разговарао са Д. Каже да је пилот био на В. Куће проваљене, опљачкано, пустош. У међувремену Ђ. и Д. В. дошли из Б. у Р.

22. 08. смо били на сахрани М.М. (Ићи).

У међувремену до 03. 09. још пар пута сам разговарао са Д., а јучер 02. 09. ми је рекла да је М. био у В. и да је нашао моју возачку и документа, али без фотографије. Почела ми је још нешто рећи, али сам рекао да нека ми не говори. Обећала ми је да ћемо се у овом мјесецу срести.

03. 09. сам био на вашару. Купио испитивач напона 6-12 волти. К. и дјеца, као и Ђ. отишли на сахрану К.М., Љ. снахи. Јучер 02. 09. А. отишла у Њемачку. Вријеме протјече као да сам изгубљен. Прошетам, понекога познатога сретнем, попричамо итд.

05. 09. Дошли С. 05. 09. у Б. Ручали код нас у стану, и око 21:00 h отишли за К. и Ч.

07. 09. Новосадски сајам у Новом Саду.

10. 09. У јутро око 08:50 h Ђ. и Д. отишли у С.М. на стан.

11. 09. Око 05:30 h из Њемачке звала ме Д., али ја сам био код Т. У више наврата смо се називали.

27. 09. К. и ја били у С.М. код Д. и Ђ.