Izvor: Objava, 25.Avg.2018, 11:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЏЕЈМС МЕДИСОН

Рођен је 16. марта 1751. године у Порт Конвеју у Вирџинији као најстарији у породици великих земљопоседника. Са 18 година уписао је колеџ Њу Џерси. Пошто је дипломирао, радио је у законодавном дому државе Вирџиније (1776-80, 1784-86). На Уставној конвенцији (1787), нацрт који је предложила његова Вирџинија послужио је као основни оквир и смернице за Устав Сједињених Америчких Држава. У Представничком дому САД (1789-97), он је предлагач Повеље слободе. Изабран за председника САД 1808, на дужност је ступио следеће године. Одмах се суочио с проблемом трговинских рестрикција које је донео британски рат против Наполеона, па је објавио прекид дипломатских односа са Великом Британијом 1810. и потписао објаву рата 1812. Рат је завршен две године касније без територијалних промена. Током Медисоновог другог мандата (1813-17) САД су 1815. повеле Други берберски рат против северноафричких гусара, који су током овогa рата претрпели неколико пораза од америчке ратне морнарице која је упловила у Медитеран. Пензионисао се и повукао на своје имање у Вирџинији, Мантпелиар, са супругом Доли (1768-1849), чије је политичке способности увек ценио. Учествовао је са Џеферсоном у стварању Универзитета у Вирџинији и касније био његов ректор (1826-36). У свом политичком тестаменту из 1834. године Медисон је истакао: Мој савет, дат од свег срца, и моје најдубље уверење је у томе да савез држава треба да се одржи и очува. Умро је 28. јуна 1836. године у Мантпелиару.