Izvor: Objava, 22.Avg.2018, 16:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КОНДА БИМБАША

Рођен је почетком осамдесетих година 18. века у неком селу око Јањине у Епиру. Био је Арбанас православне вере. Ступио је у службу крџалија (плаћеника) Алије Гушанца, који су, као и јаничари, били одметници и пљачкали и Турке и хришћане. Конда је био један од осам стотина крџалија које је, по избијању Првог српског устанка, у Србију 1804. довео Гушанац да ратују за рачун дахија. По бекству и погибији дахија крџалије су преузеле власт у Београду. Током боравка у Београду Конда је као буљубаша командовао групом стражара која је обезбеђивала Сава-капију.

Хришћани, крџалије, тајно су се састајали с Кондом и договарали о бекству на страну српских устаника. Он их је прихватао и ноћу, од Сава-капије, спуштао преко шанца, одакле су пребегавали у српске логоре око Београда. У договору са српским старешинама с којима је био у вези и он је са неколико својих момака пребегао Србима.

Пре но што је почео устанички напад на Београд, Конда је сачинио план и предложио Карађорђу да са унутрашње стране отвори Сава-капију и војсци олакша улазак у град. Карађорђе је одобрио његов план и Конда се, са Узун Мирком и петорицом добровољаца, међу којима су била и двојица његових момака, бивших крџалија, у зору 12. децембра 1806. неопажено пребацио преко шанца који је опасивао варош. Кад су се нашли унутар бедема, сусрели су се с турском патролом, али сусрет је прошао неочекивано добро. Сви су добровољци, као и Конда, били обучени у крџалијска одела и одлично су говорили турски језик. Конда је на турском језику измењао с крџалијском патролом поздраве и мирно продужио даље. Мирно су прошли још једну турску патролу и продужили према капији. Долазећи с леђа страже која је чувала капију, изненада су је напали. Те ноћи Турци су славили Бајрам, па се нису ни обазирали на пуцње, мислећи да пуцају њихови људи који се веселе. У борби која је настала код капије, нападачи су поубијали све турске стражаре, али су и сами готово сви изгинули. Конда и Узун Мирко били су рањени, али задатак су извршили, разбили катанац и отворили капију. Војска Милоја Петровића је нагрнула у град и изнутра помагала заузимање осталих капија.

Војници су рањене јунаке, Конду и Узун-Мирка, изнели и збринули у логору изван градских зидина, а кад је град ослобођен, смештени су у конаку дахије Аганлије. Карађорђе је Конду унапредио у чин бимбаше.

Чим је оздравио, отишао је опет у војску. Борио се у војсци Петра Молера која је бранила Лозницу 1813. године и погинуо приликом пробоја кроз турски обруч.