Izvor: Objava, 16.Jul.2018, 07:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

СУЛЕЈМАН ВЕЛИЧАНСТВЕНИ

Турски султан Сулејман I Величанствени рођен је 6. новембра 1494. године у Трабзону. Отац му је био султан Селим I, а мајка Хафиза Валид. Са својих 26 година, 30. септембра 1520. године дође на власт гдје ће у наредних 46 година владати. Он је и најзначајнији османски владар који је сам учествовао у десет војних похода у Европи и три у Азији. 1521. године би Београд заузет, а 1522. године острво Родос, сједиште витезова Светог Јована, би опсједано. Острво су бранили француски, њемачки, енглески, португалски, италијански и провансалски војници. Храбри и борбени витезови пружили су снажан отпор, и Турци су тек послије шест мјесеци опсаде, током које су претрпјели велике губитке, заузели Родос. Освајањем острва Турци су имали потпуну контролу над трговином Венеције и Ђенове у источном Средоземљу.

1525. године бијаху поновно припреме за један велики поход. Трупе су послате како копном, тако Дунавом у правцу Београда. Након што је војска прешла ријеку Драву, дође 28. августа 1526. године код Мохача до битке са угарском војском под вођством самог краља Лудвига II Јагјеловића. Угарски краљ погибе у бици, а војска би страшно поражена.

По одредби једног ранијег споразума би угарска круна пренесена у кућу Хабзбурга. Фердинанд Хабсбуршки поставља као свој политички циљ одбрану Западне Европе од даљих продора Турака.

Султан Сулејман I и његов велики везир Ибрахим паша предадоше пламену главни град Угарске Будим. У исто вријеме вођени су ратови у Босни, Далмацији и словеначким земљама. Османски султан даје да се постави ердељски војвода Јован Запоља као нови краљ Угарске. Како Фердинанд Хабсбуршки полаже такође право на угарску круну, дође до рата са Хабсбурговцима.

Турска војска је безуспјешно опсједала Беч од 27. септембра до 15. октобра 1529. године. За вријеме повлачења Турци су опљачкали, похарали и попалили шире подручје око Беча, а касније и Штајерске.

Приликом једног војног похода у Азији 1534. године бијаше заузет Табриз и повраћен Багдад из руку персијске војске. Опсада венецијанског острва Крфа не бијаше крунисана успјехом. Побуна у Молдавији бијаше лично од султана Сулејмана I угушена.

Након смрти Јована Запоље 1540. године бијаше Угарска анектирана. Тако дође и до потписивања мировног споразума између Фердинанда Хабсбуршког и Сулејмана I на седам година, при чему владар Аустрије мораде да Турцима плаћа данак. Од времена владавине Сулејмана I "Висока Порта" бијаше појам за османску владу. Свој задњи војни поход предузе султан године 1566. да заузме важну тврђаву Сигет у Угарској, на самој граници према Турској, и започе њену опсаду. Сигет је бранио хрватски бан Никола Зрински са гарнизоном састављеним углавном од Хрвата, те од Мађара, Срба и Нијемаца. Стари Сулејман I, тешко болестан и пренеражен огромним губицима које су јањичари претрпјели током ове опсаде, умро је у своме шатору ноћу између 5. и 6. септембра 1566. године, не дочекавши пад Сигета.