Izvor: Objava, 13.Jul.2018, 11:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВЛАДИКА ДАНИЛО I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

Данило Шћепчевић Петровић, рођен у Његушима 1670. године, први је црногорски владика из породице Петровића и последњи кога је фактички бирао Општи црногорски збор. Изабран је за владику 1697. а хиротонисао га је 1700. године у Сечују патријарх Арсеније III Чарнојевић. У време владике Данила, на Бадње вече 1703. године извршен је у Црној Гори покољ потурица, када су поубијани сви исламизирани Црногорци који нису пристали да се врате у православље, а њихове жене и деца су покрштени. Владика Данило је био иницијатор и организатор овог догађаја, о чему сведочи и његов савременик, задарски надбискуп Вићентије Змајевић, који овако описује владику Данила у акцији уништења потурица: "Он је неумољиви непријатељ Турака, којима се са сагласношћу целе земље заклео на вечито непријатељство, пошто је понео на леђима колац додељен му као страшни инструмент своје смрти".

Ослободилачка мисија владике Данила се наставља, а нарочито добија на интензитету 1711. када у Црну Гору стижу емисари Петра Великога. Турске казнене експедиције 1712. под командом Ахмед-паше и 1714. под Нуман-пашом Ћуприлићем не дају жељене резултате иако их прате велика турска зверства. Ратовање је завршено Пожаревачким миром 1718. Међународни положај Црне Горе се није изменио. Турци је и даље сматрају својом територијом, али харач нису могли наплаћивати. Црногорцима је требало дуго времена да се опораве од Ћуприлићева похода, али владика Данило успева да смири међуплеменске сукобе и одржи мир са Турцима. Четовања нису потпуно престала, али су изгубила свој ранији замах и ширину. Такво стање остаје све до владичине смрти - у манастиру Подмаине, 22. јануара 1735. године.