Izvor: Večernje novosti, 09.Jul.2013, 18:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zrenjanin: Bankrot ekološke zadruge

ZRENJANIN - Sudbina ekološke zadruge „Zrenjaninka“ priča je o tome kako nestručni i nesposobni mogu sve da pokvare, čak i unište projekat koji je bio „osuđen na uspeh“. I, umesto da zapošljava 11 radnika i ostvaruje lepu zaradu od prerade sekundarnih sirovina, „Zrenjaninka“ je samo nešto više od godinu dana rada bankrotirala! A policija i tužilaštvo sada istražuju gde su završili oprema fabrike, vozila, stotinak kontejnera za prikupljanje plastične ambalaže... Zadrugu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << su početkom 2011. osnovali UNHCR i Pokrajinski fond za izbegle i prognane, s ciljem da zaposli izbeglice iz zrenjaninske opštine na sakupljanju i preradi PET ambalaže i da vremenom postane samoodrživa. Mada se u startu sumnjalo, tadašnji zvaničnici u gradu na Begeju nisu želeli da priznaju da je projekat ispolitizovan. Našao se u okrilju tada vladajuće koalicije koju je predvodila DS, a koja je svoje ljude imenovala na rukovodeća mesta u zadruzi. Direktor je, bez ikakvog radnog iskustva, postao mlađani Aleksandar Zirojević (25), a predsednik UO Slavko Rodić, član Gradskog veća, ali takođe bez naročite profesionalne biografije... Među deset osnivača zadruge našli su se mnogi partijski kadrovi koji su bili u sukobu interesa, poput načelnice sanitarne inspekcije Gabrijele Lodi, direktora filijale NSZ Pere Kneževića...POMOĆ POŠTO se sakupljanjem PET ambalaže u Zrenjaninu niko ne bavi ozbiljno, bilo je predloga da opremu zadruge preuzme JKP „Gradska čistoća“ i zaposli dvoje-troje bivših zadrugara. Laslo Tot smatra da bi to bilo najgore rešenje. Po njemu, efikasnije je da oporavak „Zrenjaninke“ pomogne lokalna vlast i svim izbeglicama omogući da rade u zadruzi. I, dok je bilo novca koji su obezbedili osnivači, zadruga je radila. Umesto osamostaljenja i unapređenja posla, počela je da tone, a rukovodioci nisu izlazili iz službene „opel zafire“, kupljene zloupotrebom osnovnih sredstava zadruge... Javna prozivanja bivše administrativne radnice Danice Pavić, optužbe Udruženja izbeglica o nedomaćinskom poslovanju i reagovanje medija, međutim, nisu uspeli da promene stanje u „Zrenjaninki“. Već krajem prošle godine zatvorila je vrata. Radnici su se našli na birou, a Udruženje izbeglica s vremenom kao da je odustalo od traženja odgovornosti za krah zadruge... Nova vladajuća koalicija u gradu razmišljala je o anketnom odboru za „Zrenjaninku“. Onda je osnovana nekakva radna grupa koja ništa nije uradila - s obrazloženjem da je zadruga predmet za sudske organe. Odbor za borbu protiv korupcije udruženja građana „Zona pozitivnih promena“ predložio je da se, uz pomoć grada, zadruga prekomponuje u socijalno preduzeće. Uz održiv način poslovanja, kako bi 11 bivših radnika bilo zbrinuto. - Znamo i mi da je poslovanje zadruge slučaj za sud. Ali šta da se radi sa izbeglicama koje su ostale bez posla? Zašto su odjednom svi odustali od zalaganja da se pitanje „Zrenjaninke“ konačno reši - pita Laslo Tot, izvršni direktor „Zone pozitivnih promena“, čiji aktivisti nisu uspeli da utvrde status zadruge i sudbinu njene imovine. Danica Pavić, koja je svojevremeno podnela više krivičnih prijava protiv rukovodstva „Zrenjaninke“, kaže za „Novosti“ da je od zamenika Osnovnog javnog tužilašva dobila informaciju da su obavljene sve istražne radnje u ovom predmetu i da se u naredne dve nedelje mogu očekivati konkretni rezultati.NE SEKIRAJU SE MNOGOZANIMLJIVO je da se zbog propasti zadruge ne sekiraju mnogo u UNHCR, ali ni u pokrajinskom Fondu za pomoć izbeglim i raseljenim licima, koji je za rad „Zrenjaninke“ obezbedio nepovratnih 1,2 miliona dinara. Filijala NSZ sa 600.000 dinara stimulisala je zaposlenje 11 izbeglica, ali čim su te pare potrošene, zadruga se našla u minusu.
Pogledaj vesti o: Zrenjanin

Nastavak na Večernje novosti...