Izvor: Politika, 29.Mar.2012, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto se bune bogati ratari
Protesti u ovoj zemlji nisu neobična pojava, ali u traktorskim karavanima u poslednje vreme učestvuje najbogatiji sloj naših poljoprivrednika
Zrenjanin – Kolone traktora krenule su juče iz Banata ka glavnom gradu. Na ovaj način jedan deo poljoprivrednika protestuje zbog uredbi vlade o novom načinu subvencionisanja agrara. Protesti u ovoj zemlji nisu neobična pojava, ali traktorski karavani u poslednje vreme po mnogo čemu su specifični, a najviše po tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što se tvrdi da u njima učestvuje najbogatiji sloj naših ratara.
Nema sumnje da se u našem agraru odvijaju važni, moglo bi se reći istorijski procesi. Najvažniji među njima jeste ukrupnjavanje zemljišta i to kada je reč o vlasništvu nad njim, s jedne strane, a s druge strane kada je u pitanju sama njegova obrada. U privatizaciji zadruga i nekada velikih poljoprivrednih dobara došlo je do velike koncentracije zemlje u rukama novopečenih latifundista koji su svoju imovinu stekli u tranziciji. Pod tim plaštom rađa se i jedna nova klasa ratara koja se postepeno bogati. Pretpostavlja se da ti ljudi imaju veliki uticaj na republičku vlast, ali oni drugi, manji, koriste razne načine da uzmu pod kontrolu lokalne samouprave, i to im bar u srednjem Banatu uspeva. Cilj im je da zauzmu što više državne zemlje koja se daje pod arendu.
Nedavno je sa opštim simpatijama primljena vest da je grupa paora iz Novog Bečeja kupila poljoprivredno dobro sa oko 1.700 hektara zemlje. Ta zemlja je kroz godine i vekove menjala vlasnike, a na njoj su znoj prolivali kulučeći na tuđem imanju upravo preci najnovijih kupaca, bio je jedan od poetičnih komentara. Još je rečeno da su novi vlasnici dobili trku sa tajkunima, od kojih su se „uspešno branili i kod zakupljivanja države zemlje koju obrađuju već pet-šest godina”. I sam predsednik opštine Novi Bečej se hvali da 11.000 hektara obrađuju „domaći” ratari. To znači da postoji šifra kako se ta arenda raspoređuje. Zato kupci zemlje nekadašnjeg poljoprivrednog dobra nisu bili zabrinuti kada su ih novinari pitali kako će bankama da vrate, za naše prilike, velike kredite. „Pa mi obrađujemo i po trista hektara zemlje”, rekli su oni.
U Novoj Crnji priča je još upečatljivija. I ovde se hvale da državnu zemlju u svom okruženju „čuvaju” od tajkuna i obrađuju je sami. Tu se dobro snašao i sam predsednik opštine, jer on, odnosno njegovo preduzeće, navodno, radi najviše državne zemlje u ovoj pograničnoj opštini. U Zrenjaninu se član gradskog veća zadužen za poljoprivredu i kod kuće bavi poljoprivredom, ima svoju zadrugu i dobro mu ide agrobiznis u kom iznajmljuje zemlju. I gradonačelnik voli da obrađuje zemlju. Možda te činjenice objašnjavaju zašto je prošle godine Skupština grada Zrenjanina, jedina u zemlji, zvanično izglasala podršku traktoristima koji su blokirali puteve zbog subvencija.
Upućeni kažu da na tome da se subvencije isplaćuju po hektaru, pa i onima koji obrađuju 100 hektara, najviše insistiraju oni koji zemlju registruju na više lica, pa subvencije ponekad primaju i na nekoliko stotina hektara. Kad je dobra godina, kažu da oni od ekstraprofita od prinosa mogu da kupe stan u Novom Sadu. Pretpostavlja se da 90 odsto traktorista iz protestnog konvoja zastupa njihove interese, a da oni predstavljaju manje od 10 procenata ovdašnjih ratara.
Najviše poljoprivrednika ima po desetak jutara zemlje. Oni su siromašni i loše organizovani, pa nemaju dovoljno snage da se bore za bolji status povrtarstva, voćarstva ili neke grane kojom bi na svom imanju mogli da se bave.
Đ. Đukić
objavljeno: 30.03.2012
