Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Nov.2009, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov: Umro Đura Jakšić

Na današnji dan 1878. godine umro je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Velikom Bečkereku (sada Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj u mnogim mestima tadašnje Srbije i predavao crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini. Strastan, plahovite >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << mašte i veoma emotivan, buntovan i slobodoljubiv, pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Pesme "Na Liparu", "Ponoć", "Mila", "Padajte braćo", "Otadžbina", "Ja sam stena", "Noć u Gornjaku", "Padajte braćo" spadaju u vrh srpske romantičarske poezije. Napisao je i drame u stihovima "Seoba Srbalja", "Jelisaveta, knjeginja crnogorska" i "Stanoje Glavaš" i oko 40 pripovedaka.

Danas je subota, 28. novembar, 332. dan 2009. Do kraja godine ima 33 dana.

1520. - Portugalski moreplovac Fernando Magelan uplovio je u Tihi okean, prošavši iz Atlantskog okeana kroz moreuz koji sada nosi njegovo ime.

1632. - Rođen je francuski kompozitor, violinista, dirigent, pevač, glumac, scenograf i plesač italijanskog porekla Đovani Batista Lili, poznat kao Žan Batist Lili, tvorac klasične francuske opere, s baletima, horovima, arijama i scenskim efektima. U saradnji s francuskim komediografom Žanom Molijerom stvorio je novu dramskomuzičku vrstu - comedie ballet - komediju s pevanjem i plesom. Pripisuje mu se prva upotreba palice za dirigovanje. Dok je početkom 1687. dirigovao "Te Deum" za oporavak od bolesti kralja Luja XIV, ozledio se dugim dirigentskim štapom i rana se pretvorila u smrtonosnu gangrenu. Dela: opere "Tezej", "Persej", "Kadmis i Hermiona", "Alsesta", "Psiha", "Amadis od Galije", "Armida", "Asis i Galateja", "Prozefina", "Feton", komedije-baleti "Ženidba na silu", "Žorž Dandin", "Gospodin od Pursonjaka", "Građanin-plemić", crkvene kompozicije "Te Deum", "De profundis", "Mizerere".

1757. - Rođen je engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam Blejk čija je poezija mistična i apokaliptična. U slikarstvu je isprva kopirao radove Mikelanđela Buonarotija, Santija Rafaela i Albrehta Direra. Kasnije je ilustrovao starozavetnu "Knjigu o Jovu" i dela Džona Miltona, a najuspešnije "Božanstvenu komediju" Dantea Aligijerija. Pisao je velike religiozne i filozofske poeme, ali je literarnu slavu stekao lakim i neposrednim lirskim pesmama kao što su "Pesme iskustva" i "Pesme nevinosti".

1820. - Rođen je nemački filozof Fridrih Engels, jedan od osnivača takozvanog naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa. Potiče iz porodice industrijalaca koji su posedovali fabrike u Nemačkoj i Engleskoj. Osnovne postavke materijalističkog poimanja sveta izložio je u "Anti-Diringu". U saradnji s Marksom napisao je "Nemačku ideologiju" i "Manifest komunističke partije" i organizovao Prvu internacionalu - međunarodno udruženje radnika osnovano 1864. Posle Marksove smrti 1883. nastavio je rad u Drugoj internacionali osnovanoj 1889. i napisao "Poreklo porodice, privatne svojine i države" i "Ludvig Fojerbah i kraj nemačke klasične filozofije". Poslednje godine života posvetio je redigovanju drugog i trećeg toma Marksovog "Kapitala". Ostala dela: "Skica za kritiku nacionalne ekonomije", "Položaj radničke klase u Engleskoj", "Sveta porodica".

1821. - Skupština Paname pod vođstvom pukovnika Hozea Fabrege proglasila je nezavisnost te zemlje od Španije kao i prisajedinjenje Novoj Granadi (Kolumbiji).

1829. - Rođen je ruski klavirski virtuoz i kompozitor Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu (Sankt Peterburgu). Pripadao je tzv. kosmopolitskom pravcu, nasuprot "Velikoj petorici". Komponovao je opere, klavirske kompozicije, solo pesme.

1881. - Rođen je austrijski pisac Štefan Cvajg. U ranim delima je pod uticajem bečkog impresionizma i psihoanalize Sigmunda Frojda. Docnije je znatnu popularnost stekao romansiranim biografijama i esejističkim studijama o značajnim ličnostima istorije i literature. Pred nacistima je 1938. emigrirao u SAD, a 1942. izvršio je u Brazilu samoubistvo, zahvaćen unutrašnjom krizom i slomljen nacističkim varvarstvom. Dela: pripovetke "Pometenost osećanja", "Amok", "Prvi doživljaj", romansirane biografije "Žozef Fuše", "Marija Antoaneta", "Trijumf i tragika Erazma Roterdamskog", "Marija Stjuart", studije "Tri majstora" (Balzak, Dikens, Dostojevski), "Borba s demonom" (Helderlin, Klajst, Niče), "Tri pesnika svoga života" (Kazanova, Stendal, Tolstoj), autobiografsko delo "Jučerašnji svet".

1905. - Irski nacionalista Artur Grifit osnovao je u Dablinu partiju "Šin fejn", čiji je glavni zadatak bila borba za osamostaljenje Irske od Velike Britanije.

1907. - Rođen je italijanski pisac Alberto Pinkerle, poznat kao Alberto Moravija, koji je svetsku slavu stekao delima o moralnom raslojavanju italijanske buržoazije. Pisao je romane, pozorišne komade, kratke priče, eseje, putopise, kritiku - filmsku i pozorišnu. Dela: romani "Ravnodušni ljudi", "Prezir", "Rimljanka", "Dosada", "Konformist", "Ćoćara", "Ja i on", "Pažnja", "Unutrašnji život", "Godina 1934", "Rimske priče", "Automat", "Drugi život".

1909. - Rođen je Aleksandar Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929. osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. postaje član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu rukovodio je pripremama za ustanak protiv okupatorske nemačke vojske i nacistička policija uhapsila ga je u Beogradu krajem jula 1941. Posle hapšenja u bolnici je držan pod stražom, ali je oslobođen smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Posle rata bio je ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade. U političkom obračunu s njim na Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima, jugoslovenski predsednik Josip Broz ga je optužio za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i lišen je svih funkcija i potpuno isključen iz javnog života.

1919. - Nensi Estor je kao prva žena izabrana u britanski parlament.

1941. - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu izbacila nemačke trupe iz Rostova na Donu.

1942. - U požaru koji je uništio jedan noćni klub u američkom gradu Boston poginulo je oko 500 ljudi.

1943. - U Teheranu su u Drugom svetskom ratu, na prvom zajedničkom sastanku, sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil razmatrali otvaranje drugog fronta u Evropi, operacije na Istočnom frontu, posleratno uređenje Evrope i pitanje Jugoslavije. Dogovoreno je da se Jugoslavija obnovi "u potpunom teritorijalnom integritetu i nezavisnosti, s tim što će pitanje njenih zapadnih granica biti rešeno posle rata".

1945. - Umro je američki teniser i političar Dvajt Dejvis, koji je 1900. osnovao tenisko takmičenje nacija "Dejvis kup". Bio je i američki ministar rata od 1925. do 1929. i generalni guverner SAD na Filipinima od 1929. do 1932.

1954. - Umro je italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi, koji je prvi bombardovao uran neutronima, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zasnovao je teoriju kretanja neutrona, a u Drugom svetskom ratu je u SAD, gde je 1938. emigrirao iz Italije, na Čikaškom univerzitetu rukovodio gradnjom prvog nuklearnog reaktora. Njegovim imenom nazvano je više pojmova u nuklearnoj fizici: "Fermijevo pravilo selekcije", "Fermijev model gasa", "Fermijeva 'starost' neutrona", fermi kao jedinica za dužinu.

1960. - Mauritanija, zemlja na zapadu Afrike, postala je nezavisna islamska republika. Do tada ona je bila sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.

1971. - Jordanskog predsednika vlade Vasfi Tela ubili su pripadnici palestinske terorističke organizacije "Crni septembar" u Kairu, gde je doputovao radi učešća na Arapskoj konferenciji.

1975. - Fretilin (Revolucionarni front za nezavisnost Istočnog Timora) je jednostrano proglasio nezavisnost te bivše portugalske kolonije pod imenom "Demokratska republika Istočni Timor".

1979. - Novozelandski avion "DC-10" udario je u planinu Erebus na Antarktiku, što nije preživeo niko od 257 putnika i članova posade.

1987. - Prilikom pada južnoafričkog aviona tipa "Boing 747" u Indijski okean, blizu Mauricijusa, poginulo je svih 160 putnika i članova posade.

1989. - Indijski predsednik vlade Radživ Gandi dao je ostavku posle poraza na izborima.

1990. - Singapurski predsednik vlade Li Kuan Ju sišao je sa vlasti posle 31 godine.

1991. - Libijski lider Moamer Gadafi objavio je da neće predati dvojicu Libijaca koji su optuženi za podmetanje bombe u američki putnički avion koji se srušio iznad mesta Lokerbi u Škotskoj.

1994. - Norvežani su na referendumu odbili da se priključe Evropskoj uniji.

1996. - Alžirci su velikom većinom odobrili ustavne promene koje omogućavaju zabranu islamističkih političkih partija.

2000. - SRJ je postala punopravni član Svetske zdravstvene organizacije.

2002. - U eksploziji automobila-bombe, trojica islamskih terorista samoubica ubili su u jednom hotelu punom izraelskih turista u kenijskom gradu Mombasi 13 ljudi, 10 Kenijaca i trojicu Izraelaca. Gotovo istovremeno ispalili su dve protivavionske rakete na izraelski putnički avion, ali su projektili promašili cilj zahvaljujući prisebnosti pilota, koji je na taj način spasao 261 život.

2004. - U eksploziji gasa u rudniku uglja Čenđijašan na severu Kine život je izgubilo 166 rudara.
Pogledaj vesti o: Jagodina

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...