Izvor: Večernje novosti, 16.Feb.2017, 19:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojvođanske priče: Pupin titulu čekao sedam godina

Varoš na obali Begeja nije baš bila darežljiva u dodeli priznanja, čak i za one koji su ih nesumnjivo zaslužili. Ni to što je bio počasni doktor 18 univerziteta, gorostasu iz Idvora nije pomoglo da dobije diplomu počasnog građanina GRAD na Begeju u svojoj viševekovnoj tradiciji često je menjao ime, ali, bez obzira na to da li se zvao Veliki Bečkerek, Petrovgrad, ili Zrenjanin, imao je svoje počasne građane. A, zavičajni hroničari podelili su se oko toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << koliko je zaslužnih ljudi dobilo čast da ponese najveće priznanje varoši u srcu Banata. Jedni tvrde da ih je devet, drugi spominju 11, ali se ipak zvnično navodi da je osam izuzetnih ličnosti dobilo prestižno priznanje Zrenjanina. Po istoriografskim spisima, prvi počasni građanin Velikog Bečkereka postao je 1893. mađarski književnik Jokai Mor. I svi ostali bili su muškarci, dame nisu uspele da privuku naklonost “gradskog poglavarstva”. Proučavaoci prvih vojvođanskih novina koje su sredinom 19. veka ovde izlazile na nemačkom jeziku “Vohenblat” uveravaju da je verodostojna informacija sa njegovih požutelih stranica da su Morove preteče bili Johan Vencel Derfel i Karl Rajmicer fon Rajmictal. Ne zna se, međutim, koje su njihove zasluge. U vreme nemačke dominacije Velikim Bečkerekom, dok su Mađari i Srbi započinjali žestoko nadmetanje za prevlast, ova dvojica prvih počasnih građana, u lokalnoj istoriji već zaboravljeni, priznanje su navodno primili istovremeno - 1858. godine. Italijanski plemić Antonio Anjeli Monti (1819-1873), oficir carske i kraljevske vojske, po drugim hroničarima, prvi je poznati počasni građanin Velikog Bečkereka. Šezdesetih godina 19. veka u činu majora zetekao se u Banatu kao komandant okruga ispred 29. pešadijskog puka, iz sastava slavne “Laudonove regimente”. Počast mu je dodeljena 28. aprila 1861, u vreme kada je njegov bataljon dobio prekomandu u Veliku Kikindu. Odluka nije sačuvana u arhivskoj građi, niti zabeležena u onovremenim novinama. Informacija potiče iz indirektnih izvora temišvarskog arhiva o “Laudonovoj regimenti”. Oficijelno, prvi priznati počasni građanin Jokai Mor (1825-1904) mađarski je književnik, romansijer i dramski pisac, nacionalno orijentisan, dugogodišnji član mađarskog parlamenta. Mor je napisao više od 100 romana i 1.000 kratkih priča, a prevođen je na 25 jezika...Diplomu za Pupina izradio Afanisije Ivanovič Šeleumov, ruski slikar emigrant, za honorar od 500 dinara U Velikom Bečkereku, pod vlašću Srba, 28 godina posle Mora proglašen je drugi počani građanin - Mihajlo Pupin. Odluka je doneta na vanrednoj sednici Skupštine Gradskog poglavarstva 25. septembra 1921. Sa obrazloženjem da je reč o našem istaknutom naučniku i rodoljubu, profesoru univerziteta Kolumbija u SAD. Veruje se da je veliki doprinos proglašenju dao Milan Jevtić (1880-1944), novinar i publicista, koji se između dva svetska rata iz Amerike vratio u Veliki Bečkerek i tu 1918. počeo izdavanje prvih dnevnih novina na srpskom jeziku “Banatski glasnik”. Jevtić je uz Pupinov blagoslov prvi preveo na srpski njegovo slavno delo “Od pašnjaka do naučenjaka”. U brojnim tekstovima žustro je dokazivao Pupinovu genijalnost i naučničku nadmoć nad Nikolom Teslom. Valjda je bio najsrećniji čovek kada je (i) Veliki Bečkerek na pijedestal uzdigao “najvećeg banatskog sina”. Mihajlo Pupin 1921. Skoro je neverovatno da je dobitnik bezbroj nagrada i medalja, član prestižnih svetskih akademija i počasni doktor 18 univerziteta, gorostas iz Idvora punih sedam godina čekao na priznanje zemljaka iz rodnog kraja!? Izrada diplome za Pupina, naime, trajala je sve do avgusta 1928, otkrila je Jelena Knežević. Istraživanje ove bivše kustoskinje Narodnog muzeja u Zrenjaninu utvrdilo je da je izrada diplome u jesen 1921. poverena beogradskom zavodu “Grafika”. Kako posao nije urađen do ugovorenog roka, 1922. ustupljen je zagrebačkoj firmi “Vereš i sinovi”, a iz nepoznatih razloga ni ovde nisu izradili diplomu. Biće da su svemu kumovale sujete, možda i finansijski problemi...Jokai Mor 1893. Onda se od 1924. pa sve do januara 1928. pregovaralo sa čuvenim lokalnim slikarom, nemačkim diplomcem Aleksandrom Sekulićem, ali je on na kraju odustao od posla. Muke je prekratio Afanisije Ivanovič Šeleumov, ruski slikar emigrant, koji je uz unapred dobijen honorar od 500 dinara, izradio diplomu za Pupina.Eduard Erio 1933. Šeleumov je naslikao deo reke Tamiš, mesto gde je nekad bila crkva, a gde se Pupin najradije zadržavao kao dečak. Sa strane su žeteoci kako žanju. Slika je protkana bogatim narodnim motivima koji odgovaraju značaju imena na koje se diploma odnosi. Jelena Knežević hvali autentično rešenje i ističe visok estetski nivo, a reprint diplome danas je u stalnoj postavci Narodnog muzeja u Zrenjaninu.Petar Živković 1936. Poslednji dobitnik priznanja dok se grad zvao Bečkerek je Eduard Erio (1872-1957). Francuski državnik, predsednik Vlade Republike Francuske u tri mandata, ministar inostranih poslova i predsednik Parlamenta, predvodio je Radikalsocijalističku partiju od 1919. do 1955. Bavio se i književnošću, a posle Prvog svetskog rata i bliskog savezništva Srbije i Francuske, postaje jedan od najpopularnijih svetskih političara na našim prostorima. Iz tih razloga za počasnog građanina Velikog Bečkereka proglašen je 1933.Jovan Veselinov Žarko 1981. Petrovgrad je dvojicu ljudi udostojio počasti, i to u isto vreme - 1936. godine. Priznanje je dodeljeno generalu i političaru Petru Živkoviću (1879-1947), predsedniku prve Vlade Kraljevine Jugoslavije, ministru vojske i mornarice. Nema sumnje da su iza odluke stajali politički razlozi, a priznanje je došlo u trenutku kada je Živković postao čelnik režimske Jugoslovenske nacionalne stranke. Diploma je zatim uručena Milanu Stojadinoviću (1888-1961), ekonomisti, profesoru i političaru koji je posle atentata na kralja Aleksandra postao predsednik Vlade 1935. Nije nepoznato da su petrovgradski čelnici u to vreme zdušno podržavali Stojadinovića u njegovoj međunarodnoj saradnji sa Nemačkom, Italijom, Mađarskom i Bugarskom.Milan Stojadinović 1936. Posle Drugog svetskog rata, kada se grad već uveliko nazivao Zrenjanin, prvi počasni građanin postao je Josip Brzo Tito, a priznanje mu je dodeljeno 1962. godine. Zanimljivo je da su u to vreme iz istorije grada “nestali” Živković i Stojadinović! Kao ideološki nepodobni i omrznuti predstavnici monarhističkog režima, jednostavno su izbrisani iz zbornika počasnih građana. Uklonjeni su iz monografija i zvaničnih publikacija o gradu. Tek odnedavno njihova imena ponovo se ravnopravno pominju sa drugim dobitnicima, među kojima se 1981. našao Jovan Veselinov Žarko (1906-1982). Priznanje legendarnom partizanu i komunisti, rođenom u obližnjem Kumanu, stiglo je pred njegovu smrt, više kao omaž herojskoj borbi. Povelju počasnog građanina Zrenjanina poslednji je 1994. dobio ekonomista Dragoslav Avramović (1919-2001). Programom “deda Avrama” zaustavljena je hiperinflacija u Jugoslaviji, jedna od najviših do tada zabeleženih u svetskoj ekonomiji.Centar grada krajem 19. veka DIPLOME RADILI VRHUNSKI MAJSTORI U ISTORIJSKOM arhivu u Zrenjaninu čuvaju se dosijei o imenovanju trojice počasnih građana - Mihajla Pupina, Eduarda Erija i Petra Živkovića. Svečani čin njihovog proglašenja pratilo je uručivanje odgovarajuće diplome, za čiju su izradu bili angažovani gradski slikari. Kustos Jelena Knežević ističe da nema podataka kako su izgledale sve diplome. Te koje je analizirala pokazuju da su ih radili vrhunski umetnici i za svaku je postojalo autentično rešenje. Izbegnut je šablon gde bi se upisivala imena, a svaki rad predstavlja originalno umetničko ostvarenje. Grb plemićke porodice Anjeli Monti OSTALI BEZ ULICA BEZ ulica u Zrenjaninu ostali su počasni građani Josip Brzo Tito i Jovan Veselinov Žarko. Prvog je nasledio Aleksandar Karađorđević, a drugog kralj Petar. Svoje ulice i dalje imaju Jokai Mor i Eduard Erio. Pupinova se nalazi u strogom centru, gde je 1952. podignuta zgrada Pošte, na kojoj je i spomen-ploča genijalnom pronalazaču na polju elektrotehnike, posebno telegrafije i telefonije.
Pogledaj vesti o: Zrenjanin

Nastavak na Večernje novosti...