Izvor: Politika, 08.Dec.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlasotince ponosno na Vladu Ilića
Jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi, oko čije zgrade se spore JUL i Nenad Đorđević, ima više naslednika drugog naslednog reda
Leskovac – Zgrada oko koje se spore JUL, Nenad Đorđević i naslednici bila je vlasništvo predratnog industrijalca Vlade Ilića koji je posedovao petnaest tekstilnih fabrika u Leskovcu, Beogradu, Zrenjaninu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Karlovcu u Hrvatskoj. Bio je jedan od najuspešnijih ljudi predratne Jugoslavije. Neposredno po završetku rata 1946. godine uhapšen je, a celokupna imovina mu je konfiskovana.
O Vladi Iliću za naš list govori advokat iz Vlasotinca Radivoje Prikić, jedan od daljih potomaka. Naime, Vlada Ilić je stric Radivojevom ocu Borislavu. Prikić je pred Okružnim sudom u Beogradu zastupao u procesu rehabilitacije predlog Kluba Vlasotinčana u Beogradu i jednog od potomaka po ženskoj liniji – Mihajla Jankovića. Sud je rehabilitovao Ilića februara ove godine.
Vlada Ilić rođen je u Vlasotincu 1882. godine kao najmlađi od šestorice sinova Koste Ilića Mumdžije koji je pripadao prvoj generaciji trgovaca u tom gradu u vreme Turaka šezdesetih i sedamdesetih godina pretprošlog veka. Pored sinova Vlade, Sotira, Mihajla, Milana, Petra i Blagoja, Kosta je imao i kćerku Jevrosimu – Rosku koja je bila udata za Leskovčanina Miku Jankovića, a živeli su u Beogradu.
– Vlada je bio oženjen Olgom, potomkom Lazara Dunđerskog, najvećeg veleposednika, sa kojom nije imao dece. Ima više naslednika drugog naslednog reda, i to po sestri Jevrosimi – Roski Janković i po braći Mihajlu i Milanu koji su jedini od šestorice braće imali decu – ističe Prikić.
Vlada i Sotir završili su tehničku školu u Ljubljani, a zatim tekstilni fakultet u Ahenu. Vlada je perfektno govorio tri jezika – engleski, francuski i nemački. Sa braćom je što izgradio, što zakupio petnaest tekstilnih fabrika u Jugoslaviji. Poslovali su pod firmom „Tekstilni koncern sinova i Koste Ilića".
Braća Ilić bili su veliki donatori, pa je jedan od njih – Petar, sahranjen u porti leskovačke crkve, kao jedino svetovno lice koje je spokoj našlo u ovoj porti.
Umro je u Beogradu 3. jula 1952. godine nakon izlaska iz zatvora.
M. Momčilović
[objavljeno: 09/12/2009]
