Izvor: S media, 20.Jan.2010, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vitraž u sećanju"
Zrenjaninska izdavačka kuća "Agora", koja je od 2008. godine postala ekskluzivni izdavač Vladimira Pištala i sukcesivno objavljuje njegova dela, štampala je novo izdanje njegove zbirke priča "Vitraž u sećanju".
Knjiga je štampana prvi put 1994. godine, ali tada, kako kaže izdavač i glavni urendik "Agore" Nenad Šaponja, nije bilo uslova da bude "pročitana" na pravi način i tek danas se mogu prepoznati >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << njene prave vrednosti kao svedočanstvo o narastanju zla na tlu nekadašnje Jugoslavije.
Pištalo je, od prvog izdanja ove zbirke priča (od kojih prvu polovinu čine one čija se radnja odvija u domovini autora, a druge su nastale nakon njegovog odlaska u Ameriku) napisao još jednu zbirku priča - "Iz celog sveta" a zatim prvi roman "Milenijum u Beogradu" (2000).
Sa drugim romanom "Tesla, portret medju maskama" osvojio je NIN-ovu nagradu kritike za roman 2008 godine.
Tokom 2009. roman o Tesli je postao prvorazredni bestseler i sada se prevodi na strane jezike.
Francuski prevod romana "Milenijum u Beogradu" bio je prošle godine u najužem izboru za prestižnu nagradu "Femina" za najbolji prevedeni roman na francuski jezik.
Uporedo, Pištalo je sa diplomom Pravnog fakulteta u Beogradu, u mejduvremenu, doktorirao u Americi na temi tri identiteta srpskih iseljenika - srpskom, američkom i jugoslovenskom - i sada na Univerzitetu u Vusteru u Masačusetsu predaje savremenu američku i svetsku istoriju.
Povodom novog izdanja "Vitraža u sećanju", autor u pogovoru piše da su u vreme kada je pisao ove priče, u ratnim razaranjima bila uništena dva od "njegova" tri grada - Mostar i Sarajevo - a u medjuvremenu i treći -Beograd - bio je bombardovan.
On podseća da se u vremenu koje je prethodilo sukobima o narastajućem zlu nije smelo govoriti i "zato naš tadašnji život nije bio stvaran", pa i njegove priče karakteriše "prisilna naivnost".
Posmatrajući sopstevne priče sa distance od 16 godina Pištalo kaže da je iz njih naučio da je "jednostavnost moćnija od sofisticiranosti i ona je jedini put"
Šaponja primećuje da autor u pričama prati pretakanje sigurnosti u neizvesnost, neizvesnost u neizbežnost, da bi se na kraju "pokazalo da je sama priča jedina 'stvarnost' u kojoj je oštro suprotstavljena imaginacija bajkovcitog sa surovošću istorijski stvarnog".
Neosporno je da je Pištalo danas jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pripovedača koji, kako je primetio književnik i književni kritičar Marko Vešović, "umije da pripovijeda" jer "umije da misli".
