Izvor: Blic, 08.Sep.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U kući ima 150 televizora
ZRENJANIN - Zrenjaninac Sava Mađarev je jedinstven među brojnim banatskim kolekcionarima, zaljubljenicima u svakojake predmete i stvarčice. U svojoj kući ima kolekciju od čak 150 televizora. Ljubav prema televizorima nije nimalo slučajna jer se Sava već više od 40 godina bavi popravkom ovih uređaja.
- Zavoleo sam majstorisanje još u šestom razredu osnovne škole. Imali smo odličnog nastavnika tehničkog vaspitanja Dušana Đurina, koji mi je usadio ljubav prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tehnici, a pored toga imao sam sreću da je moja porodica kupila prvi televizor još 1961. godine. Bio je „Rizov", sećam se kao sada - kaže Mađarev.
Iako je njegov otac želeo da mu sin izuči velike škole i upisao ga u Ekonomsku, Sava je ipak upisao zanat u nekadašnjem „Našem domu" i zaposlio se kao TV mehaničar u servisu „Elektronske industrije Niš".
- Nekada su ljudi poštovali televizore, gledali ih kao članove svoje porodice, svi su se sa oduševljenjem okupljali oko njega i pratili program. Mi smo rasli uz TV - govori Mađarev.
Radeći svoj posao, obišao je Banat i Bačku uzduž i popreko, ali i Sloveniju, Hrvatsku, Makedoniju i stekao puno prijatelja i upoznao toliko ljudi da je čak 14 puta kumovao po Banatu.
Međutim, ono što mu je promenilo život bila je pojava kolor televizora krajem osamdesetih godina.
- Ljudi su tada kupovali te televizore u boji i nisu znali šta sa starim. Pitali su me: „Majstor Savo, šta da radimo?", a ja sam im govorio da ih ne bacaju, i eto tako, silom prilika, počeo sam da ih sakupljam jer mi je bilo žao da ih bacaju. Sva je sreća što imam veliku kuću i mesta za sve njih - objašnjava on prisećajući se da mu je prvi televizor, iz 1958. godine, poklonila porodica Ambrozi iz Zrenjanina.
- Žao mi je kad vidim stare i neispravne televizore po kontejnerima, bačene, to mi izgleda kao kad bi babu i dedu bacili ili ih žive odneli na groblje. Takvi su i televizori: ili nemaju sliku, ili ton, ali nisu za bacanje - kaže Mađarev napominjući da su se nekada televizori kupovali na kredit jer je za to bilo potrebno osam do devet plata, a da ih danas ima na svakom koraku, pa kupovina novog ni penzionerima ne predstavlja veliki problem.
Deo Savinih televizora smešten je u nekoliko podrumskih prostorija, dok je drugi uredno izložen na policama gostinske sobe. I svi su ispravni.
- Uživam kada ih sve uključim. Jeste, troše mnogo struje, ali to je toliko moćno da malo ko to može da zamisli. Jedini problem mi je taj što nikako da kupim dovoljno produžnih kablova - kaže ovaj nesvakidašnji Zrenjaninac.
Na pitanje koji mu je od tih 150 televizora najdraži, Sava odgovara da je to isto kao kada bi majku pitali koje od dece najviše voli. Svi su mu podjednako dragi.
Ovde je televizor iz prve serije „RR zavoda", napravljen 1958. godine, a među njima i legendarni „major" iz 1967. godine, TV sa dva programa. To je bio hit u ono vreme - s ponosom predstavlja svoje miljenike Sava Mađarev.
Pretnja pištoljem
A događaja je za tolike godine bilo na hiljade. Sećam se, noć pred doček, otišao sam u Jarkovac kad tamo 12 adresa na koje je trebalo otići. Radio sam i negde oko 11 uveče krenuo kući. Kad pored „fiće" stoji čovek, pita da li sam sve popravio, a ja mu kažem da je ostao još jedan jadnik na kraju sela, njemu ću televizor popraviti posle Nove godine. I u tom momentu čovek vadi pištolj i kaže: „Taj jadnik sam ja, imam četvoro dece i da si ga odmah popravio". I tako, popravim ja TV, a mi postadosmo prijatelji i do danas - kaže Sava Mađarov.
.jpg)
