Izvor: Blic, 25.Avg.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Zrenjanin se vratili građevinari
ZRENJANIN - Pre samo dve godine govorilo se kako je Zrenjanin mrtav grad, a kao glavni dokaz isticana je činjenica da u gradu nema nijednog krana. Danas se ta slika potpuno imenila jer nova gradilišta niču iz dana u dan.
Zrenjaninci su se na to, čini se, navikli još od kada je započeta rekonstrukcija glavne gradske ulice koja je potom poprimila svetski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izgled. Upravo je započeta i treća faza uređenja glavnog gradskog jezgra. U sklopu radova koji će trajati do jeseni biće izgrađena sva potrebna infrastruktura na glavnom trgu. Sledeće godine, kako je najavljeno iz zrenjaninske Direkcije za gradnju i uređenje grada radovi će ući u završnu fazu, pa će kompletno šetalište u centru biti završeno.
Infrastrukturni radovi u Skerlićevoj, kod hotela „Vojvodina", biće zaustavljeni tokom „Dana piva", a nakon toga i nastavljeni.
Ove jeseni biće saniran pešački most koji će posle rekonstrukcije ući u projekat vraćanja starog Ajfelovog izgleda. Takođe, saniraće se i most u Zmaj Jovinoj, popularni Žuti most, koji je već duže vreme u lošem stanju i opasan za saobraćaj.
Firma „Hidroinvest" iz Novog Sada započela je uređenje „Jezera 2", nedaleko od centra grada. Rok za završetak radova je tri godine, a na ovom mestu biće izgrađeni sportski tereni i park što će, po rečima nadležnih, Zrenjanin učiniti jednim od najatraktivnijih gradova u Srbiji za kupanje i rekreaciju.
Da se u Zrenjaninu radi i gradi dokaz je i to što će nakon 20 godina biti nastavljena izgradnja obilaznice, od Novosadskog do Mihajlovačkog puta.
Po rečima Branislava Kneževića, direktora Direkcije, već je izgrađeno 400 metara od Beogradskog puta kroz radnu zonu jugoistok, a obezbeđena su sredstva za 2,7 kilometra. Ideja je, kako kaže, da se u naredne tri godine izgradnja obilaznice završi i da se time jedan velik projekat zaokruži.
Tada će se konačno teški teretnjaci izmestiti iz gradskih ulica, zbog čega su građani pojedinih delova grada u nekoliko navrata pisali peticije. Dešavalo se da u Principovoj i okolnim ulicama pucaju zidovi zbog teretnjaka.
Ono što je izazvazvalo veliku pažnju ne samo Zrenjaninaca jesu zrenjaninske industrijske zone. Jedna na izlazu iz grada prema Novom Sadu, a druga na putu prema Beogradu. U ovoj prema Novom Sadu, Industrijskoj zoni „Bagljaš", svoje pogone su već izgradili proizvodnju počeli nemački „Drekslmajer" i italijanska „Pompea".
I u jednoj i u drugoj uveliko se gradi. Investitori su ne samo stranci, već i domaći preduzetnici. Nedavno je, pored proizvodnih pogona nemačkog „Fulgara", gradnju objekata u industrijskoj zoni „Elemir" započeo i nemački „Geze". Grade se i pogoni austrijske firme „BAPS-Meler" i domaće „IN-med".
U zoni s druge strane grada, između ostalog, najavljena je i gradnja fabrike sintetičkog dizela, što će uslediti nakon dobijanja potrebnih dozvola. Očekuje se i potpisivanje ugovora sa „Dajmond eirkraftom", kompanijom za proizvodnju aviona.
Sve te investicije imaju za posledicu ne samo pohvale Svetske banke, po čijim je kriterijumima Zrenjanin označen kao najbolji grad za ulaganje, već i početak gradnje stambenih objekata.
Sada se, posle dugog niza godina, zaista mogu videti kranovi. Stanovi se grade na desetak lokacija u gradu, a najatraktivnije lokacije u zoni stanovanja su u Nušićevoj i u Ulici Petra Bojovića. Investitor DOO „Mermotehn" iz Zrenjanina u Nušićevoj je započeo već drugu zgradu, a „Euro domus" u Petra Bojovića podiže poslovno-stambeni objekat u kome kvadrat u pretprodaji, kako se saznaje, već premašuje cenu od 1000 evra. U istoj ulici dva objekta gradi i novosadski „Hom invest".
U strogom centru, u Pupinovoj ulici počeće gradnja još jednog poslovnog objekta investitora „Konekt plus" Zvonka Zvekića koji ovde planira zgradu od 430 kvadrata, sa modernom fasadom u staklu.
Kanalizacija u selima
Zahvaljujući Fondu za kapitalna ulaganja, gradi se i u obližnjim selima: u toku je izgradnja kanalizacije u Ečki, Elemiru, Kleku i Melencima, a vrednost tih radova je 315 miliona. Ove jeseni počeće realizacija najveće investicije u Srednjem Banatu koja se finansira iz ovog Fonda - sanacija tamiškog nasipa, važnog vodoprivrednog objekta u regionalnoj odbrani od poplava.
