Izvor: Radio 021, 09.Feb.2021, 19:00
Tri godine bez Glogovca: Čuješ li nas, Nebojša?
Umesto nekog srceparajućeg sećanja na ovog vrsnog glumca, 021.rs donosi delove intervjua koji je upriličen u Zrenjaninu na promociji filma "Hadersfild", u zimu 2006. godine.
Pre tri godine otišao je sa ovog sveta tiho, gospodski. Bio je možda i najbolji glumac koga je ekjugoslovenski prostor ikada imao. Nije zapravo ni bio od ovog sveta, jer od njega nisu ljudi čudesnih talenata. On je imao jedan takav, umeo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << je da zaroni u dubinu svesti i izroni tako da smesta, bez dvoumljenja, zaplivaš sa njim. Bio je prostodušan, nekako jednostavno mudar još za mladih dana, nadasve duhovit. Voleli smo ga svim srcem jer je bio "lijep i čestit", baš kao i njegov Bogdan Bilogorac iz "Ubistva s predumišljajem", filma u kojem nas je zauvek osvojio Nebojša Glogovac.
Umesto podsećanja na uloge i sve ono zbog čega je bio i ostao izuzetno ime našeg glumišta, 021 donosi delove intervjua koji je Glogovac dao povodom promocije filma "Hadersfild" koji je snimljen nakon istoimene izuzetne predstave, nastale po drami Uglješe Šajtinca, koja je glumcu donela Sterijinu nagradu. Intervju je upriličen u Zrenjaninu, jedne zime, beše hladni oktobar, 2006. godine...
Zašto prošlost u kontekstu Srbije traje zauvek u sadašnjosti i to u najgorem mogućem smislu?
Niko ne može da se oslobodi svoje prošlosti. Od nje smo sastavljeni, samo je pitanje šta ćemo dobro izvuči iz toga.
Ima li dana kad bi najradije spakovao kofere i otišao odavde. Šta te sprečava u tome?
Ima dana kada bi najradije otišao u planinu, negde u neku samoću, jer ljudi počinju da mi smetju. Smeta mi njihovo ponašanje, smetaju mi tranzicija i globalizacija, Veliki brat i razna druga slična ustrojstva. Međutim, tu moju ideju o begu sprečava činjenica da sam toliko deo mašine da mi je teško raskinuti sa svetom u kojem živim, sad pogotovo sa ženom i decom.
Ko je simbol Beograda?
Konj. Kod konja.
Na šta te podseća Novi Sad?
Na mnogo toga. Toliko se toga desilo u Novog Sadu, ljudi i događaja...
Šta spaja Beograd i Novi Sad, osim autoputa s loše zakrpljenim rupama?
Ljudi koji putuju u Novi Sad da bi se bolje proveli.
Šta ne tolerišeš na sceni?
Odsustvo prisustva.
Šta tebe tera da budeš stalno prisutan?
Odgovornost prema ljudima koji su došli da gledaju to što radim na sceni. Odgovornost prema samom sebi, odnosno prema tome što volim taj posao. Teraju me, dakle, ljubav, vezanost i odanost tom poslu, i osećaj da me uvek neko gleda. Čak i kad ne radim ništa na sceni, kad ne govorim, kad nisam u centru pažnje, osećam odgovornost prema glumcima koji su sa mnom na sceni, prema publici i samom pozorištu.
Čime te izluđuju reditelji?
Zacrtani idejama, kako nešto treba da izgleda.
Koliko stepenica ima prag tvoje tolerancije?
Nekad i više nego što je potrebno.
Za kojom predstavom žališ što u njoj nisi igrao?
"Brod za lutke".
Zašto su probe glumcima zanimljivje od postpremijerskog života predstave?
To nije tačno. Zanimljive jesu, ali su zanimljiva i postpremijerna izvođenja. Probe su traganje koje se nastavlja tokom postpremijerskog izvođenja, sve dok predstava ne počne da živi svoj prirodan život, dok ne postane celina. Za to treba malo strpljenja, ali kad se u sve dobro uđe i sve dobro sastavi, onda se u svakom igranju uživa.
Kad si se oseća go golcat, iako si bio obučen do grla?
Kad sam zaboravio tekst. To traje dve sekudne, ali ti se čini kao večnost.
Ko je najsavršenije biće koje znaš?
Nema savršenog bića.
Koiko si se ovajdio od lobija - zavičajnih i glumačih, koliko si uspevao da im odoliš?
Nisam se ovajdio, niti sam ima takvu nameru, čak mislim da zavičaju dugujem mnogo toga.
Šta je, sem ljudi, novo u pozorištu?
Novo je ono oko pozorišta, što pozorište pokušava da oslika. Ne uvek uspešno.
Savetuješ li se i sa kim oko uloga?
Ne. Poštujem lični utisak i svaku narednu ulogu biram tako da bude drugačija od svega prethodnog što sam igrao.
Kod srpskog dramskog pisca osećaš kao ličnu emotivnu ispovedaonicu?
Reč "lična ispovedaonica" mi je toliko krupna da u tom smislu ne osećam nijednog.
Šta znaš o svom prezimenu?
Znam da etimološki znači "vrh oštrice", a neka tumačenja kažu "glogov kolac". Znam da smo iz 17. veka krenuli iz okoline Nikšića, podelili se u dve struje: jedna je otišla na Kosovo, a druga u okolinu Nevesinja. Znam da je Rajko Grlić imao dedu koji je rođen u zagrebačkoj ulici Glogovac 4.
Kako vodiš računa o svom mentalnom zdravlju?
Tako što mislim i trudim se da korigujem loša razmišljanja i loše utiske, te da se prebacim na bolja tumačenja.
Šta te uvek inspiriše da budeš bolji od samog sebe?
To što još nisam dostigao najboljeg sebe.
Ko ti je večita inpiracija u muzici, a ko na pokretnim slikama?
Kit Džert - uvek i uvek, "Talking Heads", "Azra", Piter Gebrijel, a na pokretnim slikama nemam takvo uporište.
Ima li dobre žurke bez narodnjaka?
Ima.
Koji je glumački kafanski evergrin?
Ne znam glumački, znam da je moja pesma ... kako se ono zove... "Ruse kose raspletne, volela su samo jedan dan, sve za ljubav, sve za jedan dan."
Zašto dobrota postoje potpuno egzotičan detalj naših života?
Zato što je postalo moderno biti egoističan, brinuti samo o svom dupetu, ne misliti o drugima. Užasno je moderno reći: "Bog je prvo sebi pustio bradu". Zato što je sve okrenuto pojedincu, on ostaje sam i veruje samo sebi, više nego svom prijatelju ili komšiji.
U čemu tvoja deca liče na tebe više nego bi hteo?
U nemaru.
Čemu su te, sem stpljenju, naučila?
Da prepoznajem svoje greške.
Šta su tebe roditelji učili, a misliš da bi bilo besmisleno da ti učiš svoju decu?
Ima smisla svako pozitivno učenje, u bilo kojem vremenu, čak i u ovom nevremenu. Sve što su me naučili moji roditelji bile su opšte dobre stavke za razvoj i život.
Šta misliš do kada ćeš biti mladi srpski glumac Nebojša Glogovac?
Dok ne postanem matori producent.
Autor: Snežana Miletić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
