Izvor: RTS, 19.Okt.2011, 09:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suša i dalje muči ratare
Protekla je polovina optimalnog roka za setvu pšenice, a u ovom trenutku ne može se prognozirati da li će je biti više nego lane, kada je bilo zasejano 480.000 hektara, manje nego ikada ranije.
U Vojvodini je, do sada, pšenica posejana na 220.000 hektara, a veliki problem ratarima u ovom poslu stvara nedostatak vlage u zemljištu.
Na njivi Milinka Belića, poljoprivrednika iz Zrenjanina, radi se punom parom. On planira da ove jeseni poseje između 40 i 50 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jutara pšenice, kao i prošle godine.
Kao i mnoge poljoprivrednike, i Belića u ovom trenutku brine da li će uspeti da obezbedi novac za kompletnu setvu:
"Setva je skuplja najmanje 30 odsto nego prošle godine. Mineralno đubrivo i dizel gorivo moramo da platimo odmah, a seme pšenice nabavljam po paritetu jedan kilogram semenske za 2,2 kilograma merkantilne pšenice, i to treba da platim naredne godine, posle žetve."
Prizemni mrazevi, kojih u jutarnjim satima već ima u Banatu, nisu prepreka za setvu, jer u toku dana temperatura raste. Veći problem je nedostatak vlage u zemljištu.
Kiša bi dobro došla banatski ratarima
Stručnjaci tvrde da bi za uspešan razvoj biljke trebalo 50 litara kiše po kvadratanom metru. Zato se ratari u pripremi zemljišta ne oslanjaju na plugove, već na tanjirače, koje ne prodiru duboko i čuvaju ionako male zalihe vlage.
"Ovo malo kiše što je padalo nedavno dovoljno je da može da se tanjira", objašnjava Borislav Cvetinom, poljoprivrednik iz Zrenjanina. "Vreme nam baš ne ide na ruku, ali se nadam da ću uspeti da zasejem 15 do 20 jutara, koliko sam planirao."
Prema podacima semenskih kuća, na tržištu je oko 70.000 tona semenske pšenice sa deklarisanim semenom, što - kada bi se posejalo -obezbeđuje nešto više od 450.000 hektara, a sa čestom praksom da naši ratari seju i semenom "sa tavana", možemo se nadati da bi ove godine pšenica mogla biti posejane na oko 500.000 hektara.
