Izvor: Politika, 05.Jan.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stečaj nije uvek slom firme
U maju prošle godine bilo je blokirano 25.785 preduzeća koja mogu da izaberu rešenja poput oporavka, stečaja pa sve do bankrota
Da stečaj ne znači nužno i kraj nekog preduzeća dokaz su firme „Orgami hemija” iz Beograda, „Novi život” iz Zrenjanina, „AIK” iz Kragujevca i „Šumadija” iz Valjeva. One su prošle to „iskustvo”, preživele i nastavile normalno da posluju. Ali ova preduzeća su više izuzetak nego pravilo, jer se malo ko uopšte odlučuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da preduzme mere za oporavak dok bankrotstvo ne zakuca na vrata.
Ivana Matić, direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, kao posebno važnu činjenicu ističe da je u maju prošle godine bilo blokirano 25.785 privrednih subjekata, što znači da su svi spremni za neki vid oporavka ili prodaju kroz stečaj.
U blokadi više od tri godine bilo je čak 7.000 preduzeća. To su, kaže, preduzeća koja tri godine ne obavljaju platni promet preko svojih računa. Ili se bave sivom ekonomijom ili su zaista toliko mrtva da uopšte nemaju promet, a svako preduzeće koje je do godinu dana u blokadi zrelo je za restrukturiranje, odnosno neku od preventivnih mera za izlečenje nelikvidnosti.
Jedna od mogućnosti je sporazumno finansijsko restrukturiranje i odnosi se na sporazum dve banke i privrednog subjekta oko odlaganja plaćanja i reprograma kredita. Mada naša sagovornica kaže da je mali broj uspešnih sporazuma potpisan i da je malo preduzeća koja su to predložila kao oblik prevazilaženja krize.
– Mislim da rukovodstva firmi nisu dovoljno obrazovana, da nemaju dovoljno znanja i saznanja kako se može neka kriza prevazići. U svetu vlasnici skupo plaćaju konsultante iz određenih oblasti, a posebno kada uđu u neku krizu. Mi smo u fazi obuke poverilaca, a kroz obuku poverilaca obučavamo sve privredne subjekte kakva su im prava u stečajnom postupku i na neki način ukazujemo na to šta bi trebalo da rade ako imaju na vidiku problem. Ključna tačka je prepoznavanje kada se javlja rizik i kada je pravi trenutak da se krene sa oporavkom – objašnjava Matićeva.
Druga mogućnost je stečaj, a on ne podrazumeva bankrotstvo. Stečaj može biti plan reorganizacije iz stečajnog postupka i može biti unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR).
Ovaj drugi oblik stečaja je vrsta novog ugovora između privrednog subjekta i svih poverilaca gde se jednom od mera konverzija duga u kapital, otpisuju dug i kamate, odlaže plaćanje ili bilo koja druga mera ustupanja kojom se daje šansa privrednom subjektu da nastavi da živi.
Ono što je najvažnije je da plan pokaže da će se poverioci kroz plan bolje namiriti u odnosu na to šta bi bilo kada bi otišli u klasično bankrotstvo. Problem kod nas je taj što se preduzeća kasno odlučuju za UPPR. Njega može da pokrene samo privredni subjekt, ali ne i poverioci.
Za Matićevu je poražavajuće da nelikvidna preduzeća nisu pokrenuli unapred pripremljene planove reorganizacije, dok je subjekt „živ” i dok mu račun nije blokiran više meseci i kada stvarno nešto može da se preduzme. UPPR je, kaže, jednostavan dokument koji se piše po uputstvu koje se nalazi u zakonu. Jedino je pitanje umeća pregovaranja sa poveriocima i predloženog plana načina na koji će se dug reprogramirati.
Kada već dođe do stečaja malo preduzeća se opredeljuje da predloži planove reorganizacije. Dok stečaj može da pokrene bilo koji poverilac, plan reorganizacije iz stečaja mogu da pokrenu poverioci koji imaju više od 30 odsto utvrđenog neobezbeđenog potraživanja, oni koji imaju više od 30 odsto obezbeđenog potraživanja, stečajni dužnik i vlasnici kapitala više od 30 odsto.
Znači svi koji imaju neki interes da preduzeće nastavi da živi. To su recimo prošle godine učinili „Luka Beograd” i „Interkomerc” i ma koliko delovalo da je ovaj vid preživljavanja zaživeo među privrednicima prema statistici za njega se mahom odlučuju mikro i mala preduzeća. Logično je da se za to opredele oni koji imaju proizvodnju.
– Imali smo slučaj preduzeća „ABC fud”, za koje je usvojen plan reorganizacije. Sušna godina je poremetila finansijski bilans firme zbog čega je zapalo u problem i nije moglo da izvršava svoje obaveze. Preduzeće se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, i pakovanjem smrznutog povrća. Imaju kupce, imaju polja na kojima seju kukuruz i imaju potencijalne investitore da izađu iz postupka reorganizacije i da nastave normalno da rade – navodi direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Ona uverava da je problem u pravovremenom sagledavanju problema u privrednom subjektu kada mora da se preseče, da se smanji broj zaposlenih, da se redukuje proizvodnja, da se odstrani ili izleči ono što je bolesno.
Kredite trošili na džipove i kafane
Od 2010. godine kada je stupio na snagu Zakon o stečaju otvoreno je ukupno 3.500 stečajeva. Zajedničko za većinu je nenamensko trošenje kredita i pozajmica koje su davane.
– Kada trećinu potrošite na kupovinu sirovina, proizvodnju ili izgradnju hala, a dve trećine na kafane, provode i džipove, onda imate zaista problem što ne možete da izvršavate obaveze – kaže Matićeva i nabraja da su krediti odobravani sa problematičnim hipotekama, nije bilo adekvatne kontrole utrošenih sredstava, a odgovornost rukovodioca preduzeća je zanemarivana. Registar diskvalifikovanih lica, koji zabranjuje vlasnicima blokiranih firmi da otvaraju nova preduzeća, trebalo bi da osvesti vlasnike i direktore preduzeća da povedu računa o odgovornosti rukovodioca za poslove kojih se prihvataju.
Marijana Avakumović
objavljeno:
Pogledaj vesti o: Zrenjanin, Kragujevac
