Izvor: Politika, 14.Maj.2012, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se događalo u Ulici Laze Mikalačkog
Odavno se najavljuje vraćanje nepravedno oduzete imovine, samo to oštećeni, izgleda, neće dočekati
Bašaid – U selu smeštenom na drumu između Kikinde i Zrenjanina, Ulica Rade Mikalačkog pre pola veka se zvala Gazdaška. Mada je još poneko tako nazove, za to odavno nema razloga. Gazde su razvlaštene u posleratnoj socijalističkoj izgradnji, a povratak njihove imovine nije se dogodio bez obzira na to što to vlasti nagoveštavaju još s početka devedesetih. O >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tome što se u toj bašaidskoj ulici dogodilo ima sve manje svedoka.
U toj glavnoj bašaidskoj ulici živeli su imućniji meštani, oni sa oko pedesetak jutara zemlje. Te porodice su imetak stvarale decenijama i nisu ga stekle preko noći, u nekim revolucijama, trgovinom, preprodajom ili nekim drugim špekulacijama. Z
a ta imanja, vele Bašaidci, preci su iscedili litre znoja. Ulica je dobila ime po meštaninu Radi Mikalačkom koji je u vreme Drugog svetskog rata dao utočište komunistima. Kod njega se jedno vreme skrivao čuveni komunista Toma Granfild kada je naišla nemačka patrola. Granfild je ubio jednog vojnika, oteo konja u komšiluku i pobegao poteri. Rade Mikalački i deo njegove porodice s još ukupno 20 meštana pobijeni su za odmazdu. Posle rata ulica je dobila njegovo ime.
Međutim, stradanja uglednih domaćina trajala su i nekoliko godina posle rata.
Nedavno je sahranjen jedan od stradalnika baš iz te ulice, pa se tim povodom još jednom čula priča koja je godinama bila potiskivana i zabranjivana. Sava Sekulić je još bio dečak kada su njegovom ocu najpre 1946. oduzeli 36, a posle sedam godina još 17 jutara zemlje.
Oduzimanje imovine bilo je beskrupulozno i ličilo je na pljačku. Imućnije seljake proglasili su kulacima i prema njima je bilo sve dozvoljeno. Kod 12 domaćina oduzeli su svu imovinu, kod 12 su oduzeli samo pokretnu, a posle je razvlašćeno još deset porodica. Sekulićima su zbog navodnog izbegavanja obaveznog otkupa oteli 56 jutara zemlje, 2 vinograda, voćnjak. Jedan čovek ih je obavestio da su prvi na spisku za plenidbu pa je Savin otac sakrio deo kukuruz i nešto posteljine u atar. Šest godina su dolazili udbaši i mučili oca Momčila tako što bi mu vezali pajvan oko nogu i naglavačke spuštali u bunar. Godinama je više bio u zatvoru nego na slobodi. Jednom je bio pritvoren jer su ga prijavili da je pevao pesme posvećene kralju. Sekulići su, inače, bili srpske patriote i ljubav prema svom narodu i otadžbini neguje se u porodici do današnjeg dana.
Nedavnopreminuli Sava je tešku nepravdu u sebi nosio do smrti. Međutim, to je malo ko primećivao. Zračio je optimizmom i bio izuzetno druželjubiv. U selu je bio veoma omiljen jer je godinama bio nezamenljivi golman lokalnog fudbalskog kluba Vojvodina. Uvek je bio među prvima kada su se fudbaleri okupljali da putuju na gostovanja. Za prevoz su obezbeđivali konjske zaprege, biciklove, a najveći napredak je učinjen kada se pojavio neki stari kamion za prevoz fudbalskog kluba.
„Često se kvario, ali zato se na gostovanje kretalo zajutra, a vraćalo se u kasne noćne sate“, prisećali su se Bašaidci na sahrani čuvenog golmana kome su u sanduk stavili crnu majicu s brojem jedan koju je nosio skoro dve decenije.
Bez obzira na kažnjavanje stanovnika Ulice Laze Mikalačkog, valjda iz inata, njihovi sinovi su mahom postajali inženjeri, lekari, profesori. A ti najbolji đaci, poput sina Sava Sekulića, kada su deljene omladinske knjižice, nisu prozivani. Nikada im nije rečeno zašto. Kažnjenim porodicama vraćen je tek mali deo zemlje. Dok se vlast, kojoj su puna usta demokratije, nakanjuje da izvrši svoju obavezu, oduzetu zemlju, nakon što su se raspali kombinati i zadruge, obrađuju neki drugi ljudi. „Među njima sigurno ima potomaka onih koji su oduzimali tuđu imovinu“, kažu Bašaidci.
Đuro Đukić
objavljeno: 29.04.2012.
Pogledaj vesti o: Zrenjanin
