Izvor: Danas, 20.Mar.2015, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnički mora da živi
Davne 1988. sam se doselila u Beograd i prvi put došla u SD Radnički na Crvenom krstu, danas Ul. vojvode Šupljikca, nekada Žarka Zrenjanina. Otac mi je bio vojno lice i do te 1988, trinaest puta smo se selili. Četiri puta iz grada u grad, tri puta iz republike u republiku. Uvek i svuda je bila ista priča što se tiče dece u školi i njihove "tople" dobrodošlice. Prvo bi se brat i ja tukli sa svima a onda bi postajali dobri prijatelji. I taman bi se navikli na kolektiv, selidba u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << drugi grad, drugu školu i sve ispočetka... Menjali smo gradove, ali ne i sport. Otac nas je upisao na karate i dao nam je zadatak (kao svako pravo vojno lice) da dođemo do braon pojasa, pa posle kako hoćemo. Brat je stigao do braon pojasa i prekinuo. Ja sam gurala dalje.
Ne sećam se svog prvog dolaska u karate klub Radnički. Ali se zato dobro sećam prvih batina u ringu male sale.
Simić Nenad je tada već bio poznati takmičar i pravi zanesenjak što se karatea tiče. Sparingovao je u ringu sa drugim karatistima a onda je u jednom trenutku pozvao Simonu Ceriman i mene da dođemo pored ringa. Prvo je radio sa Simonom. "Radio"..... Mislim prebio.... Sportski prebio....
A onda sam ja došla na red. Simona je dostojanstveno izašla iz ringa. Ja sam posle nazovi "sparinga" besno bacila pojas, uzela torbu i krenula da izađem napolje sa namerom da se nikad više ne vratim. Međutim Sima me je uhvatio za ruku i vratio u ring. Opet smo sparingovali, ali mnogo "lakše". NJemu je sve to iz nekog razloga bilo simpatično. Zato me je odveo kod čuvenog Miroslava Čitakovića gde su ljudi dolazili samo po preporuci. Treninzi su se održavali na betonskom terenu SD Radnički, na mestu gde se danas nalazi hala.
I kako to već biva svako je otišao svojim putem.
On je sada poznati pisac u svetu karatea i šire. Napisao je tri zlatne knjige japanskog karatea, dve knjige o samurajima, Karate do - veliko japansko pesničenje, Masutacu Ojama - čovek podviga, Budizam....
Promocija njegovih knjiga održače se na dan obeležavanja 95 godina postojanja SD Radnički na Crvenom krstu u restoranu Muzej. Simić Nenad je samo jedan od velikih sportista koji su obeležili bogatu istoriju najstarijeg sportskog društva. Ono što je još važnije, SD Radnički nije stvarao samo dobre sportiste već i dobre ljude koji su davali i daju svoj pozitivan doprinos društvu.
Zato Radnički MORA da živi iako nikada nije bio u milosti države.
Pogledaj vesti o: Zrenjanin
