Izvor: B92, 23.Jul.2010, 16:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljena "Zlatna Beležnica"
Roman "Zlatna beležnica", kojim je nobelovka Doris Lesing već po objavljivanju, 1962. godine, stekla svetsku slavu, objavila je je izdavačka kuća "Agora" iz Zrenjanina.
Zrenjaninska izdavačka kuća koja je 2007, kada je Doris Lesing (na fotografiji) dobila Nobelovu nagradu za književnost, bila jedina u Srbiji koja je imala jednu njenu objavljenju knjigu (Peto dete) do danas je objavila deset knjiga vremešne spisateljice, rođene 1919. godine u tadašnjoj Persiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << današnjem Iranu.
Glavni urednik "Agore", Nenad Šaponja ocenio je da je objavljivanje "Zlatne beležnice" bitan događaj za srpsku kulturu jer je reč o jednom od najznačajnijih romana objavljenih na engleskom govornom području u drugoj polovini 20. veka.
Ističući da se Lesing stalno menjala od kako je 1950. godine u realističkom pripovedačkom maniru objavila prvu knjigu "Trava peva", Šaponja je napomenuo da je već sa "Zlatnom beležnicom", odmah prevedenom na više od 30 jezika, promenila recepciju proze.
Lesing, koja je zbog pripadanja komunistima, na Nobelovu nagradu čekala 40 godina, koliko je prošlo od kako je prvi put nominovana za najprestižnije priznanje, još 1974. godine, objavivši "Leto pre sumraka" , pokazala je žestoku kritiku Zapada i ideje globalizma.
Kretala se potom u vodama postmodernizma, feminizma, naučne fantastike, tako da je teško jednoznačno odrediti njeno mesto u svetu književnosti, rekao je Šaponja.
"Zlatna beležnica", koja je na na ovim prostorima prvi put objavljena 1971. godine u Hrvatskoj, smatra se feminističkim romanomom jer njen skelet predstavlja pet celina nazvanih Slobodne žene.
Šaponja, međutim, misli da to što ona prodire u najtananije tajne žene ne znači da je ona feministička i da je i sama autorka odbacila taj ključ za njeno čitanje.
Roman se na 616 strana bavi socijalnim relacijama, muško-ženskim odnosima, dubinom osećaja života, ocenio je Šaponja.
On je podsetio da roman prati život književnice Ane Vulf koja doživljava svetsku slavu svojom prvom knjigom i ne uspeva da napiše narednu.
Rastrzana između različitih uloga koja ima kao supruga, ljubavnica, pisac i politički aktivista vodi dnevnike u sveskama različite boje koji odgovaraju različitim delovima njene ličnosti.
Tek kada pretrpi nervni slom i potpunu dezintegraciju, biće u stanju da otkrije novu „celovitost" o kojoj piše u poslednjoj beležnici.
Knjigu je sa engleskog preveo Predrag Šaponja i na objavljivanju najznačajnije knjige Lesingove u "Agori" je rađeno oko dve godine.
Šaponja je podsetio da je nobelovka, pre nego što se 1949. godine doselila u London, gde je i danas nastanjena, živela u tadašnjoj Južnoj Rodeziji i otuda njeno dobro poznavanje Afrike, pretočeno i u knjigu.
Zanimljivo je da je zanemarila formalno obrazovanje za šta je "najzaslužnija" katolička škola čije ju je nametanje stereotipa odvratilo od daljeg školovanja. To joj nije smetalo da se upozna sa svim relevantnim kulturama, pogotovo književnošću, doživlavajući englesku kulturu kao provincijalnu upravo zbog zanemarivanja drugih, rekao je Šaponja.
On je podsetio da iz dva braka ima troje dece i da je posle nekoliko poseta ŠSR-u počela da kritikuje ono što je videla i da se "hladi" od ideje komunizma. Ne pristjući da ublaži svoju retoriku po pitanju Zapada, što joj je sugerisano kako bi joj prolaz do Nobelove nagrade bio lakši, kada ju je 2007. godine konačno dobila rekla je da se ona nije promenila, već da je to uradio žiri.
