Izvor: Politika, 27.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pred krizom ustuknuli poslovno-tržni centri
U inostranim fabrikama izgrađenim u zrenjaninskim industrijskim zonama posao je do sada dobilo oko 4000 radnika
Zrenjanin – Posle prošlogodišnje afere oko navodne nezakonite gradnje u gradu na Begeju, mnogi su prognozirali da će to zaustaviti otpočeti intenzivni razvoj Zrenjanina. Istina je da je do izvesnog usporavanja došlo, ali industrijska zona se ipak popunjava novim fabričkim halama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a najavljuje se i nastavak takvog trenda. Do sada je u pogonima inostranih investitora zaposleno oko 4000 radnika, a slučajevi povlačenja ulagača su neuporedivo ređi nego u nekim drugim sredinama.
– Da bi smanjili troškove poslovanja, što je nužnost u uslovima globalne ekonomske krize, investitori se okreću područjima gde je proizvodnja jeftinija, odnosno tamo gde su manja izdvajanja za plate radnika. Tako imamo slučaj da je proizvodnja povećana u ovdašnjim pogonima „Drekslmajera", koji pravi delove za Be-Em-Ve, iako je taj automobilski gigant drastično smanjio svoju produkciju – kaže za naš list Imre Fazekaš, pomoćnik gradonačelnika za investicije, ističući da je prethodna vlast mnogo uradila za razvoj Zrenjanina, upravo kada je reč o opremanju industrijskih zona, u kojima, osim „Drekslmajera", dobro rade i italijanski tekstilni pogoni „Fulgar" i „Pompea", koji zapošljavaju po nekoliko stotina radnika.
U „Pompei" ističu da je proizvodnja organizovana u tri smene, kako bi zadovoljili tražnju na evropskom tržištu. Italijanski tekstilci nastavljaju izgradnju logističkog centra i farbare, što znači da će biti i novih radnih mesta.
Od 1. oktobra počinje da radi fabrika nemačke kompanije „Gece", koja proizvodi sigurnosne i protivpožarne sisteme – u početku će imati 50 zaposlenih, a njihov broj će nakon uhodavanja biti udvostručen.
Zamenik gradonačelnika Zrenjanina Imre Fazekaš napominje da je kriza najviše usporila one koji grade poslovno-tržne centre i zavise od firmi zakupaca ili bankarskih kredita.
Mađarska kompanija „Arkadom" prolongirala je izgradnju poslovno-komercijalnog centra vrednog 40 miliona evra, za koji je zakupila zemljište. Kada smo nedavno bili u poseti Budimpešti, razgovarali smo sa predstavnicima „Arkadoma" i dobili uveravanja da ova kompanija neće odustati od ulaganja, ali trenutno nije u mogućnosti da investira – objašnjava Fazekaš.
„Arkadomov" centar je inače najavljivan kao jedna od najvećih grinfild investicija u Zrenjaninu, za koju je još 2007. rezervisano deset hektara s leve strane puta prema Novom Sadu i gde bi bilo otvoreno oko 600 radnih mesta.
Među onima koji hoće da investiraju u Zrenjaninu je i jedan proizvođač ambalaže, kao i ulagač koji je zainteresovan da finansira izgradnju manje energane, za potrebe industrijske zone. Trenutno je aktuelno „useljavanje" zone „Jugoistok–Ečka" čija se infrastruktura upravo gradi uz pomoć Evropske agencije za rekonstrukciju.
-----------------------------------------------------------
„Presušio” sintetički dizel
Velimir Stojanović, vlasnik srpsko-nemačke kompanije „Futura Bioteč”, odustao je od izgradnje fabrike sintetičkog dizela u Zrenjaninu, zato što, kako je naveo, lokalna samouprava, odnosno Direkcija za izgradnju i uređenje grada, nije ispoštovala ugovor koji je potpisan još pre dve godine. Stojanović je ogorčen zbog ponašanja gradske uprave jer nju smatra odgovornom što nisu izvršeni pripremni radovi kako bi on mogao da započne izgradnju pogona.
– Gradska uprava se nije udostojila ni da me sa dve reči obavesti o čemu se radi, a planirano je ulaganje od 50 miliona evra i zapošljavanje 200 radnika – naglasio je Stojanović u razgovoru sa novinarima.
Đuro Đukić
[objavljeno: 28/08/2009]
