Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Feb.2009, 13:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potraga za uhlebljenjem u prestonici Banata

ZRENJANIN - Mladi do 30 godina čine 11,9 odsto zaposlenih u javnim preduzećima, ali potražnja za novim kadrovima u ovom sektoru je neznatna. Ako je suditi po podacima iz nekoliko slučajno odabranih zrenjaninskih javnih preduzeća, mladi ljudi do 30 godina čine 11,9 odsto zaposlenih. Najbolji prosek ima zrenjaninska filijala Penzijsko-invalidskog fonda, u kome mladi čine 15,3 odsto zaposlenih. Potom slede JKP „Čistoća i zelenilo" sa 11,7 odsto, i Direkcija za izgradnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i uređenje grada sa 8,9 odsto mladih u svojim redovima.

Razlog tako malog udela mlade radne snage u privrednom životu našeg grada, po mišljenju sagovornika iz javnih preduzeća, leži u tome što se fakultet završava sve kasnije, navodi list "Zrenjanin".

Oni „srećnici" koji se trenutno nalaze među 11,9 odsto zaposlenih, svoje diplome stekli su na vreme, ili su se pak obreli na mestu koje ne zahteva visoku stručnu spremu. Od tri navedena preduzeća, visoku spremu najređe traži JKP „Čistoća i zelenilo". Na žalost 5.683 mladih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Zrenjaninu, ni jedna od navedenih firmi trenutno ne traži nov kadar.

Važna je ideja?

Ugostitelj Srđan Lirić spada u kategoriju mladih koji su rešili da svoju sreću oprobaju u Zrenjaninu, i u tome su uspeli. Kafić „Bejzik", kojim gazduje, uspešno radi već nekoliko godina. Na pitanje da li bi na njegov uspeh uticalo preseljenje u neki drugi grad, izričito odgovara odrično.

- Smatram da je Zrenjanin grad u kome treba uspeti i graditi karijeru. Mladi ljudi treba da ostanu u svom gradu, a ne da beže u Beograd ili Novi Sad, ili čak u inostranstvo. Jeste da se na početku ne može biti direktor, i da je nekad potre­bno raditi i za manje od 200 evra, ali bitna je ideja - objašnjava Srđan, dodajući da je na njegov uspeh uticao početni kapital koji je imao obezbeđen, ali i da je uveren da bi se nedostatak istog nadoknadio, doduše uz gubitak dosta vremena.

- Mislim da u Zrenjaninu diploma ne čini veliku razliku, i da čak oni koji je nemaju spremnije ulaze u život, jer su mnogo ranije naučili da se snalaze. Normalan poredak je da se posle fakulteta dobije šansa za zaposlenje, što kod nas nije slučaj, tako da je posle toga teško snaći se - ističe mladi ugostitelj.

Njegov vršnjak, Zrenjaninac Aleksandar Bauer, sreću je oprobao u Novom Sadu, gde je sada uspešan arhitekta. Iako skromno govori o svojim rezultatima, veliki broj priznanja i nagrada govore umesto njega.

Sam svoj poslodavac

- Najviše sam ponosan na svoju odluku da odem na studije u inostranstvo. Sa svojih 19 godina bio sam protiv toga - jedina stvar koja me zanimala bila je društvo i studije u Srbiji. Sada znam da nisam pogrešio, jer iskustvo i znanje koje sam stekao je nemerljivo - ističe Aleksandar, koji sarađuje sa velikim brojem zadovoljnih klijenata.

- Investitori sa kojima trenutno sarađujem nalaze se u Beogradu i Novom Sadu, a ima ih nekoliko i u Zrenjaninu. Nažalost, moj grad trenutno ne može da zadovolji moje ambicije, i pri tom mislim pre svega na vrstu objekata koji se trenutno grade u Zrenjaninu - objašnjava arhitekta, dodajući da je obim posla koji se trenutno vezuje za Zrenjanin isuviše mali, te da bi voleo da jednog dana sedište njegovog biroa bude baš u banatskoj prestonici.

Prosečnog srednjoškolca u životu najviše brine manjak mesta za izlaske, nedostatak slobodnog vremena i dosada. Muke sa učenjem i svađe sa roditeljima ne doživljava kao velike probleme. Sluša pop i folk, a na koncerte ne ide. U kafiće odlazi oko 22 sata, a kući se vraća oko dva ili tri. Prvo pijanstvo iskusio je sa 15 godina, sportom se ne bavi jer „nema vremena", a knjige čita sporadično. Ne posećuje muzej niti pozorište, i nije član nijedne organizacije. Slobodno vreme provodi u kafićima, ispred monitora, ili sa društvom u kraju. Od mobilnog telefona retko se odvaja, i na njega troši oko 500 dinara mesečno.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...