Izvor: Politika, 14.Nov.2011, 01:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponosni na vinograde i belorepane
U rodnom mestu Uroša Predića, na desnoj obali reke Tamiš, vino se ne pije na čaše već na sate, a u „Maštaonici” druguje i luduje. Ptice po kojima je varošica dobila ime još su tu, u hrastovoj šumi
Orlovata nema na turističkim mapama, bar ne za sada, a ukoliko se ostvari projekat „Tamiški vodeni put” biće ga možda u budućnosti. Ovo banatsko mesto poznato je po slikaru Urošu Prediću, koji se tu rodio, ali i dobrom vinu i ribi zbog koje pecaroši potegnu čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Beograda. Orlovat sa još 22 naseljena mesta pripada opštini Zrenjanin, a železnički most sa tri luka i dva stuba, izgrađen 1894. godine, tako spaja srednji i južni Banat. Ovde se nalazi i „čvorište” pruga ka Zrenjaninu, Pančevu, Beogradu i Novom Sadu. Mada odavde, kako smo saznali, vozovi za Novi Sad više ne saobraćaju, ako ne moraju.
– Lesni plato kod Orlovata dostiže visinu od 99 metara nadmorske visine tako da dominira u srednjem Banatu – naglašava Boško Kojčić, odbornik u Skupštini grada Zrenjanina, presednik Udruženja vinogradara i vinara „Vesela braća” i vlasnik medalja i priznanja za kvalitet belog vina „banatska frajla” i rozea „banatski kicoš”.
Naš sagovornik dodaje da je tradicija učinila svoje, reč je o autentičnim banatskim vinima sa više tamiške terase, a Orlovat je još 1776. godine „imao 191 motku vinograda”, kako je zabeleženo popisom. Površina jedne motke je bila oko 340 metara kvadratnih i jedan čovek je mogao da je okopa za jedan dan.
– Ta naša vina nisu vina usamljenih, ona traže društvo, pesmu, zabavu, veselje – kaže Boško za koga nam rekoše da, osim što piše britke aforizme, ume i da peva.
Vojna granica
O nastanku i prošlosti Orlovata od davne 1471. godine, kada je pripadao kovinskoj županiji i bio jedno od najstarijih naselja u Banatu, saznajemo nešto detaljnije od profesora istorije Radovana Francuskog. Od 1698. godine Orlovat se nalazi na današnjoj lokaciji, a osnovali su ga Srbi iz Sent Andreje i stanovnici starog Orlovata. Na broj stanovnika su uglavnom uticali ratovi, a oni su, na žalost, bili česti. U blizini Orlovata 1788. godine odigrala se velika bitka u kojoj je poginuo kapetan Đorđe Radivojević. Na istom ovom potezu vodila se bitka i 1848. godine u vreme mađarske revolucije između Srba i Mađara. Srpsku vojsku je predvodio Stevan Knićanin. Iako sa brojčano slabijom vojskom izvojevao je ratnu pobedu nad Mađarima. Banatska vojna granica ukinuta je juna 1872. godine i Orlovat je posle 99 godina vojnog života potpao pod civilnu upravu.
Orlovat jedino ime nije menjao. Dobio ga je po gustim hrastovim šumama – staništu orlova, od kojih slavu prošlih vremena čuvaju samo dva para belorepana, i po tome što mesto, kada se pogleda na Tamiš, biva zapravo sprud, greda ili at. Na mađarskom at znači preko što sasvim odgovara izgledu ovog zemljišta. Naziv se odnosi na stari Orlovat koji se nalazio oko dva kilometra južno od današnjeg. A taj stari Orlovat je u svojoj dugoj prošlosti bio i varoš, imao je kovače i zlatare.
U centru sela, nekadašnjem graničarskom placu i glavnom mesnom trgu, nalazi se jedan od najvećih i najlepših parkova u Banatu, kome bi dobrodošlo jedno generalno sređivanje. Mesto, koje je 1899. godine preuređeno u park princeze Jelisavete, a odnedavno Uroša Predića, nekada je služilo za postrojavanje graničara, danas za okupljanje mladih u novootvorenom kafiću kod Marka Petrovića, mladića koji se posle 10 godina rada u inostranstvu kao konobar vratio u svoje selo i tu uložio zarađeni novac.
Mnogi u Orlovat dolaze zbog posete pravoslavnoj crkvi izgrađenoj 1927. godine u dekorativnom moravskom stilu. Građena je po projektu arhitekte Dragiše Brašovana na inicijativu Uroša Predića. Od ovdašnjeg sveštenika Rajka Srdića saznajemo da je sagrađena na temeljima prethodne male barokne crkve. Ikonostas je oslikao „sve iz jednog poteza”, tada već sedamdesetogodišnjak Uroš Predić, koji predstavljapravi mali dragulj ovog hrama, pored neobično teškog (osam kilograma) Jevanđelja u srebrnom koričenju iz 1744. godine poklona Ruske crkve. Interesantno je i to, da se na ikonostasu prepoznaju likovi dede Uroša Predića, kao Svetog Nikole, majka Marija je predstavljena kao Sveta Petka, a otac Petar Predić (paroh u Orlovatu punih 40 godina) kao Sveti Sava.
Uroševe rodne kuće nema, ali je zato tu beli dud star više od 200 godina ispod koga se igrao kao dete.
– Bude od njega kazan i po lepe rakije „dudićare”, rekao nam je domaćin kuće Boško Stankov i dodao da je velikog slikara upoznao kada mu je bilo 10 godina. Dolazio je kod njegove majke da mu skuva kulje (kačamak) sa mlekom. Boško svakoga ko dođe pod Urošev dud, posluži rakijom i ispriča koju reč o slikaru za koga nam reče da je imao devojaka, ali eto osta neoženjen da brine o deci svoje braće i majci.
Banatski bejzbol
Rodne kuće Predića nema, ali je zato kupljeno zemljište da se napravi njena replika. Projektima i ambicioznim planovima profesora Stevana Prohaske, predsednik radne grupe za razvoj Orlovata,predviđena je izgradnja te spomen-kuće ali i „Orlovatsko-tamiškog vodenog puta”, koji bi bio zanimljiv turistima, a povezivao bi Orlovat sa Idvorom (mestom rođenja Mihajla Pupina bliskog Uroševog prijatelja) i Tomaševcem, poprištem značajnih istorijskih bitki.
Šetnja selom vodi i do „Maštališta”, lepo uređenog mesta pored mrtvaje Starog Tamiša, delu Aleksandra Lackova i orlovatskog slikara Milana Vukova, koji je umeće sticao u ateljeu Milića od Mačve, mada s ponosom ističe da je njegov učitelj Uroš Predić, iako je preminuo pre nego što se on rodio. Milan nije školovan slikar ali mu portreti „idu od ruke”, a okušao se i na regionalnoj televiziji „Santos” u autorskoj emisiji „To smo mi”.
Otići iz Orlovata, a ne pomenuti ovdašnju igru „lopte na šoranje” bila bi nepravda. Lopte na šoranje se igra sa dve ekipe, tako što se palicom šora krpena lopta. Slična je bejzbolu i oduvek se igrala u Orlovatu, a dosta je onih koji veruju da je Mihajlo Pupin ovu paorsku igru „preneo” u Ameriku.
Slavica Berić
objavljeno: 14.11.2011.
