Izvor: Magyar Szó, 12.Mar.2015, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peticija za bivšeg direktora
Pred Višim sudom u Zrenjaninu se u petak održava pripremno ročište u parnici pokrenutoj protiv Zdravka Deurića, bivšeg direktora apoteke „Jugoremedije“ i njegovih saradnika. Tužilaštvo je u aprilu prošle godine optužilo bivšeg direktora, a pored njega i Milana Zlokasa, bivšeg direktora „Luxol” farmacije i „Phenfarma“, sudskog stručnjaka Stevana Gregovića, vlasnika malozanatske radnje „Rad Mite Lisice“ i bivše direktorke „Jugoremedije“ za finansijske poslove, >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << Ankice Malušić.
Deurić se tereti da nije poštovao poreske zakone, odnosno da je zloupotrebio svoj položaj. Tri osobe se terete da su bile saučesnici u zloupotrebi položaja. Prema optužnici, optuženi 2011. godine, u vreme osnivanja „Phenfarma“ nisu odredili pravu vrednost akcija „Jugoremedije“, odnosno građevinskog zemljišta. Deo obveznica je u novu firmu uloženo kao osnivački ulog. Na taj način je „Jugoremediji“ naneta šteta od 57,6 miliona dinara. Pored toga „Jugoremediji“ je naneto i dodatnih 7,3 miliona dinara štete zbog prenošenja proizvodnje određenih lekova u „Phenfarmu“, odnosno zbog očekivanog smanjenja cena licenci ovih lekova.
Advokati Deurića, Vladomir Horovic i Mirko Marić iz Novog Sada, kažu da optužnica nema osnova. Dodaju i da je tužitel prekoračio svoja ovlašćenja jer optužnica sadrži delove koji nisu obuhvaćeni istragom.
Bivšeg direktora podržava časopis Republika i vebsajt Učitelj neznalica, kao i njegovi komiteti, na čiju je inicijativu u februaru započeta peticija za podršku Deuriću. Peticija podseća da je bivšem direktoru 2012. godine određen pritvor zbog zloupotrebe službenog položaja, ali ni nakon duge i konstantne istrage se nije uspelo naći dokaza protiv njega. Posle je na pritisak javnosti direktor sa svojim saradnicima pušten na slobodu, a protiv „Jugoremedije“ je pokrenut stečajni postupak.
Od Deurića su svojevremeno oduzeta dva manja stana, ukupne površine od 86 kvadratnih metara, koje je kupio još pre imenovanja za direktora. Peticija napominje i da je u javnosti bilo stalnog podrugivanja Deuriću, jer je kao običan mašinbravar prihvatio da bude direktor.
2002. godine je 42 posto imovine „Jugoremedije“ dospelo u ruke biznismena Jovice Stefanovića - Ninija iz Niša. Ugovor o privatizaciji je tri i po godina kasnije poništen, a novo rukovođstvo, na čelu sa Deurićem, je započelo investicije vredne više miliona evra uz pomoć dugoročnih kredita. Direktor je baš pregovarao o još jednom kreditu kada je priveden. Povukao se sa direktorske funkcije. Pokrenuto je više istraga protiv ranijeg rukovodstva, ali se nije podigla niti jedna optužnica.
Peticija naglašava da su bivši rukovodioci svoje dugove otplatili, da su izgradili nov pogon za proizvodnju i da su poštujući zakonske propise izgradili posebnu fabriku za proizvodnju penicillina. Nakon toga je započeta hajka protiv rukovodstva firme, a potom je sledio stečaj. Zbog svega navedenog potpisnici peticije očekuju od javnosti da reaguje protiv sramnog ponašanja države, jer se na ovaj način država obračunava ne samo sa Zdravkom Deurićem nego se i radnici zastrašuju od svakog daljnjeg preduzetništva.
Privredni sud iz Zrenjanina je stečajni postupak u „Jugoremediji“ pokrenuo u decembru 2013. godine. Inicijator postupka je bila Hypo Alpe Adria Banka koja je u aprilu 2012. godine sa „Jugoremedijom“ sklopila ugovor, ali je firma u međuvremenu postala nelikvidna, te je banka dobila pravo na oduzimanje pokretne i nepokretne imovine „Jugoremedije“. Zaustavljena je proizvodnja, a 460 radnika je ostalo bez posla. Radnici kažu da je trebalo da se zaustavi stečajni postupak i da se pomoću restrukturiranja ponovo pokrene proizvodnja, jer se naknadno ispostavilo da je vrednost „Jugoremedije“ 68 miliona evra – tri puta veća nego što je ranije ustanovljeno.
Firmu sada iznajmljuje novosadski „Union Medic“ koji je u manjem obimu ponovo pokrenuo proizvodnju. Ova forma donosi mesečno 50 hiljada evra do završetka stečajnog postupka, odnosno do usvajanja plana za restrukturiranje.
