Izvor: Večernje novosti, 31.Avg.2014, 14:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pet vekova uz šoljicu crne kafe

IZLOŽBA „Evropski put kafe“ je izuzetna prilika za posetioce Narodnog muzeja u Zrenjaninu da se upoznaju sa istorijskom pričom o kafi, ali i da vide retke i zanimljive eksponate vezane za „magični“ crni napitak. Postavka je nastala kao rezultat odabira predmeta iz bogate zbirke novosadskog kolekcionara Radmila Mulića. Izloženi su i eksponati iz zbirki odeljenja zrenjaninskog muzeja, kao i reklamni materijali iz novina koje su krajem 19. i početkom 20. veka izlazile u Velikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Bečkereku, odnosno Petrovgradu, kako se nazivao Zrenjanin. Prikazani su i delovi enterijera sačuvani iz jedne od najstarijih kafana u gradu na Begeju - „Kod Žive Mađarice“, koje je ustupio naslednik Sava Mađarov. Autorke izložbe Branka Babić, etnolog i Ivana Arađan istoričar umetnosti, ističu da je kafa nezaobilazan svakodnevni ritual čoveka od samog njenog pronalska, skoro čitavih pet vekova. Nemoguće je ne povezati je sa različitim aktivnostima tokom dana. One navode podatak da se na dnevnom nivou u svetu popije više od dve milijarde šoljica kafe! - Kolevka biljke kafa je Etiopija, provincija Kafa, ali nije utvrđeno da li je ona dobila ime po kafi ili obrnuto - kažu Branka Babić i Ivana Arađan. - Kafa je tokom nekoliko vekova svog postojanja zahvatila sve sfere života. Utkala se u kulturu čoveka ma gde on živeo, koju vrstu kafe konzumirao i na kom mestu je pio. Radmilo Mulić, čija impresivna kolekcija sadrži preko hiljadu eksponata iz cele Evrope, objašnjava da se u svetu zna za Put svile, Put duvana, ali da je vrlo malo poznato da je evropski put kafe išao upravo preko naših krajeva. - Danas kafu ubrajaju u šest najznačajnijih napitaka, a pouzdano se zna da je nisu pili ni Grci, ni Rimljani - priča Mulić. - Evropa i svet saznali su za kafu pre oko petsto godina, a postala je omiljen napitak svojstven svim kulturama sveta i gotovo svaka nacija ima svoje „tajne“ za njeno spremanje. Kod nas se dugo, može se reći i vekovima, spremala na jedan način. Pila se samo „naša turska“, „srpska“ kafa, spremana tradicionalno. Pred kraj 20. veka polako počinje prodor italijanskih načina pripremanja kafe i nemačke filter-kafe. U 20. veku, u Vojvodini, pod uticajem Beča, pila se takozvana bečka kafa (melanž), sa mlekom. Posle rata, zbog visoke cene i nestašice, koristile su se zamene za kafu: cikorija (cigura), ječam, ovas, leblebija... KAMILE U PRIČU o kafi neminovno su uključene i kamile - otkriva Mulić. - Donosile su tovare kafe na naše prostore i dalje, ka Evropi. Posle bitke na Vezircu (kod Petrovaradina) 1716. godine, kamile sa tovarima kafe postale su deo ratnog plena. Poslednji put su sa ovih prostora izašle 1928. godine, iz Bitolja, 400 kamila i 200 kamilara.

Nastavak na Večernje novosti...