Izvor: Glas javnosti, 11.Feb.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovde rade, tamo sede
ZRENJANIN - Dok ruska državna firma „Gaspromnjeft“ u Novom Sadu preuzima Naftnu industriju Srbije, u Zrenjaninu se vode žestoke rasprave o tome da li je našu kompaniju trebalo prodati na ovakav način i kako treba da se rasporede pare od prodaje.
Najpre se oglasila Banatska stranka, obnovljena zrenjaninska autohtona partija sa zahtevom da veći deo novca od NIS-a treba da se da Banatu i Zrenjaninu kao njegovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << najvećem gradu. „Banaćani“ podsećaju da je „Naftagas“, koji čini većinu NIS-a, odlukom iz 1949. godine, sa potpisom Josipa Broza Tita, osnovan u Zrenjaninu i da je iz ovog grada sve i poteklo. Kasnijom politikom „Naftagas“ je prebačen u Novi Sad.
- Ovde se radi, a tamo se sedi - kažu u Banatskoj stranci i pitaju da li će pokrajinska vlast novac od prodaje NIS-a ustupiti Zrenjaninu, Kikindi, Vršcu i Pančevu.
- Što je Beograd autonomašima, to je nama Novi Sad. Mi ne želimo nekakav centar, centar smo mi. Banat je evropska regija i želimo to i da ostanemo - poručuju iz Banatske stranke.
Baš u vreme jučerašnjeg formiranja nove Skupštine NIS-a, Liga socijaldemokrata Vojvodine je u Zrenjaninu organizovala tribinu povodom 60 godina od osnivanja „Naftagasa“. Tu je iznet primer da je „Naftagas“ u 2007. godini proizveo naftu u vrednosti od 500 miliona dolara, a zatim je ona ustupljena NIS-u koji je od toga zaradio 100 miliona dolara. Kako je rečeno, nije potrebna velika stručnost da bi se shvatilo da je NIS praktično „pojeo“ 400 miliona dolara. Ali, u raspravi je istaknuto da te pare nije potrošio NIS već su iz njih dotirani košarkaški i fudbalski klubovi, političke stranke, dobavljači, JAT i vojska i ko sve ne. Rečeno je i da u ovakvim slučajevima prodaje uobičajeno da država zadrži vlasništvo nad rudnim bogatstvima, što se reguliše ugovorom u procesu eksploatacije i da je realna cena NIS-a dve milijarde i 200 miliona dolara.
U izjavi novinarima posle tribine potpredsenik LSV Aleksandar Marton je rekao da je suština u lošoj prodaji, a ne u podeli novca koga će, kako je rekao, pokrajinska vlast u Vojvodini pravilno raspodeliti.
