Izvor: Politika, 27.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oružar koji ne voli lov
Patentirani malokalibarski sportski vazdušni pištolj Ištvan Perge smatra svojim najvećim uspehom, a strelci ga hvale zbog jednostavnog rukovanja i dobrih rezultata koje njime postižu na takmičenjima
Zrenjanin – Svojevremeno je Ištvan Perge na sportskim takmičenjima pobeđivao na turnirima strelaca sa pištoljem koji je sam izradio. Danas se ne bavi streljaštvom, ali ima radnju za popravku oružja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kojoj nastaju i originalni vazdušni pištolji iz kojih pucaju strelci širom Srbije.
Ištvan je 24 godine radio na mestu bravara za održavanje vaga u zrenjaninskoj šećerani. U isto vreme se bavio i streljaštvom, gde je na treninzima i takmičenjima uočio da kod nas u ovom sportu nema dovoljno adekvatnog oružja. Nedostatak se naročito osećao u kriznim vremenima, pa je odlučio da sam napravi vazdušni pištolj.
–Odlučio sam se za ovu vrstu jer mi se učinilo da je ona jednostavnija, a događalo se da se na strelištu svi strelci izmenjuju na dva pištolja jer ih više nije bilo. Tako sam nakon dužih priprema uspeo da napravim pištolj na ugljen-dioksid, koji su strelci pohvalili zbog jednostavnog rukovanja i dobrih rezultata koje su njime postizali. Pištolj je ispunjavao i međunarodne kriterijume, a uspeo sam i da ga 1994. godine patentiram pod oznakom IP 94 – priča zrenjaninski oružar.
On je zbog teškoća u radu zrenjaninske šećerane napustio ovu fabriku, koja se kasnije potpuno ugasila, da bi se u potpunosti posvetio oružarskom poslu. Uglavnom popravlja i prepravlja lovačko i sportsko naoružanje. Najviše radi za lovce kojima na puške ugrađuje moderne nišanske sprave, snajpere, a izrađuje i kundake.
–Za njih isključivo koristim orahovo drvo koje je homogeno i postojano i ako se pravilno suši nikada se ne krivi. Orahove daske traže strpljenje jer se osuše tek jedan santimetar godišnje – ističe Ištvan.
Patentirani malokalibarski sportski vazdušni pištolj smatra svojim najvećim uspehom. Za njegovu izradu tražilo se mnogo stručnosti jer se moraju poštovati kriterijumi kao što je da udarac okidača ne sme da prelazi 500 grama, a treba da se potrefi i najpogodnija težina. Tu je dokazao svoje umeće ali i pomogao mnogim sportskim klubovima. Ne tvrdi da je njegov izum bolji od onih koje na tržište izbacuju poznate firme kao što su švedski „fajnverkbau” ili nemački „valter”, ali su njegovi pištolji od 400 evra višestruko jeftiniji od inostranih i odlično mogu da posluže mlađim kategorijama takmičara. Šteta je da po našim zakonima ovaj pištolj ne može da proizvodi u većim serijama. To ga, međutim, ne sprečava da nastavi usavršavanje svog IP 94.
Interesantno je da Ištvan ne voli vatreno oružje i, bez obzira na to što je često u njegovom društvu, nije lovac. Više voli pecanje.
Đ. Đukić
[objavljeno: 28/02/2009]
