Izvor: Blic, 10.Jul.2009, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Održava grobove da bi zaradio za život
Kikinda, Zrenjanin, Sombor - Da bi dodatno zaradili novac za život, Kikinđani u malim oglasima u lokalnim medijima nude razne vrste usluga. Žene rade sitne prepravke garderobe, poput skraćivanja farmerki, prave sitne kolače, torte i testeninu, čiste kuće, peglaju veš ili čuvaju tuđu decu. Muškarci nude usluge prevoza traktorom, kopanja i košenja bašte, rušenja starih objekata. Ima i onih koji nude usluge kombi prevoza do bolnica u Beogradu ili Novom Sadu. Nikola Milićev (40), >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nekadašnji radnik u Industriji građevinskog materijala, jedini nudi održavanje grobnog mesta.
- Najpre me je jedna žena pitala da li bih pokosio travu i očistio granje oko grobova njene rodbine. Ona je znala da radim sve fizičke poslove, pa me je pitala da li bih i to radio. Zašto da ne. Nije to sramota. Ne stidim se posla. Onda sam pre tri meseca odlučio da u oglasu navedem da i to radim. Ranije sam davao oglas da radim fizičke poslove. Znam da ima mnogo starijih ljudi koji ne mogu da održavaju grobove, pa sam pomislio da bih mogao da zaradim koji dinar. Cena je stvar dogovora. Juče sam uredio jedan grob, očistio ga od trave, ograbio, bacio staro i suvo cveće. Sav taj otpad odneo sam u kontejner. Dobio sam 400 dinara - kaže Milićev.
Nikola kaže da pošteno uradi posao. Najpre sa onima koji ga zovu ode da pogleda šta bi trebalo uraditi. Posle dogovora, prione na posao, a kada završi, pozove naručioca da vidi da li je sve u redu.
- Rodbina pokojnika dođe i pokaže mi gde je grob, dogovorimo se šta da uradim. Ja ne žurim da uradim bilo kako, već radim kako treba. Najviše posla imao sam pred Ivanjdan. Uredio sam i očistio šest grobova za jedan dan. Radim na Melinom groblju, jer tamo je najviše starih grobova, a nema grobara - kaže Nikola.
I njegova supruga je bez stalnog posla. I ona radi sve i svašta samo da zaradi koji dinar kako bi izdržavali dvojicu sinova Dimitrija (8) i Stojana (6). I komšije ih zovu da im ponešto urade kada treba. I pored toga što su spremni da rade sve i svašta, porodica Milićev teško živi.
Njegova sugrađanka, 45-godišnja Kikinđanka, koja nije želela da se predstavi, dala je mali oglas nudeći pravljenje sitnih kolača, torti, testenine"
Zimus je mesečno zarađivala oko 15.000 dinara, a sada jedva dve- tri hiljade. I sada bi imala posla kada bi svi oni koji se javljaju na oglas poručili bar kilogram slanih ili slatkih peciva.
Penzionerka B. D. živi u stanu u centru. Dala je oglas da radi sitne krojačke usluge, prepravke, zamene cipzara, skraćivanje pantalona.
- Mala mi je penzija, pa sam htela na ovaj način da nešto zaradim. Ali jako malo se javljaju mušterije. Mesečno jedva sakupim 1.000 dinara zarade. Skraćenje pantalona ili zamenu cipzara naplaćujem svega 100 dinara. Cipzar na jakni menjam za 200 dinara. Bavim se i heklanjem. Tako skraćujem vreme, a dobro je i ako zaradim koji dinar - kaže penzionerka „Hemika".
Mnogi Zrenjaninci su zbog propalih privatizacija ostali bez posla, mada su i oni koji rade zbog malih plata prinuđeni da pronalaze dodatne poslove.
U oglasima se nude krojačke, molerske, građevinske i stolarske usluge. Ima i onih koji nude ugostiteljske usluge, i onih koji seku ogrevno drvo i potkresuju krošnje drveća i obaraju stabla.
Vesna Glavaš jedna je od mnogih koja svake nedelje daje oglase u novinama. Čerupa piliće, koke i ćurke. Na to je prinuđena jer je nekada radila u „Šinvozu", ali je još 1993. godine ostala bez posla iako je 50 odsto invalid rada. Njen suprug je takođe bez posla, radio je 30 godina u kožari. Žive od socijalne pomoći, pa su im dodatna primanja neophodna.
- Nešto moramo da radimo da bismo preživeli. Posla ponekad ima, a nekada ne, živi se od danas do sutra, velika je konkurencija, ali se kvalitet usluga ceni. Zakoljemo živinu, sredimo je tako da ona može u zamrzivač, a sve to radimo po ceni od 28 dinara po komadu - objašnjava Vesna navodeći da zarada i nije velika.
Zrenjaninci se dovijaju na razne načine, rade sa zidarima, kopaju kukuruz za dnevnicu od 1.000 dinara, beru višnje u rasadnicima za 100 dinara po gajbici, a dnevno se na taj način, kako kažu, može u proseku zaraditi 500 dinara. Ove godine u rasadniku je bilo puno berača, pa su se otimali za prazne gajbice. Oni mlađi rade u kafićima gde je dnevnica oko 500 dinara.
Anđelka Duganić ima posao, živi sa suprugom i dvoje dece, ali je uspela da spoji lepo i korisno. Gaji patuljaste šnaucere, vodi ih na izložbe i takmičenja, a pri tom se bavi i šišanjem pasa.
Pritisnuti nemaštinom, ni Somborci koji imaju bilo kakvu mogućnost da dodatno zarade ne biraju posao. Od sitnih usluga i poslova kao što su izrada i prodaja cvetnih aranžmana, proizvodnja povrća na okućnici, šišanje i friziranje, manikiranje, pa do zidarskih i drugih zanatskih poslova, rade ono što znaju i mogu.
- Radim u jednom privatnom frizerskom salonu. Plata mi je 10.000 dinara, pa posle podne šišam i friziram mušterije kod kojih odlazim kući. Tako zaradim još koji dinar. Imam nedeljno tri-četiri mušterije, nije mnogo, ali u ovoj krizi treba koristiti svaku mogućnost za zaradu - kaže Jelena koja zbog straha od gazdarice nije htela da se predstavi punim imenom.
Penzionerka pravi cvetne aranžmane
Savinka Fituš veštinu pravljenja cvetnih aranžmana koristi da zaradi koji dinar uz penziju.
- Povremeno, kada su neki praznici, na pijaci prodajem cveće. Evo i sada za Ivanjdan pravila sam vence i prodavala na pijaci. Nije lako, treba i materijala i truda i vremena, ali svi mi radimo još ponešto da bismo povećali kućni budžet - kaže Fituševa.
