Izvor: Politika, 24.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od nobelovaca do vanzemaljaca
Šetnja Sajmom knjiga dovešće vas do nekih vrlo vrednih i intrigantnih knjiga
Izdavačka kuća „Agora” iz Zrenjanina (prsten hale 1) verna je svojim piscima: jedini izdavač koji je objavio Doris Lesing, pre nego što je prošle godine dobila Nobelovu nagradu za književnost, nastavio je da nas upoznaje sa obimnim i suptilnim delom ove književnice: tu su romani „Trava peva”, „Leto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre sumraka”, „Alfred i Emili”, „Memoari preživele”... Za januar 2009. se najavljuju „Londonske skice” a za mart čuvena „Zlatna beležnica”. Ovaj je izdavač, pored „Stubova kulture” i Zavoda za udžbenike, najviše pažnje posvetio delu domaćih pisaca (V. Pištalo, M. Đurđević, S. Damjanov, V. Žurić, D. Nikolić...) što je za svaku pohvalu.
Preko puta „Agore” na malom štandu „Informatike” odlična krimi-serija Borisa Akunjina plus njegova sjajna knjiga „Pisac i samoubistvo” (potpisan je svojim pravim imenom, da se ne prevarite, G. Čhartišvili)”, i najnovija izdanja – slavna trilogija Vasilija Aksjonova „Moskovska saga” i „Tri diktatora: Staljin, Hitler, Tito. Psihopolitička paralela” iz pera psihijatra Vladimira Adamovića, jedno od najintrigantnijih dela na Sajmu.
Posle povećeg broja godina u kojima je grcao, Nolit koji je ostavio neizbrisivi trag svojim izvanrednim izdanjima u posleratnoj i savremenoj srpskoj kulturi, posle privatizacije polako staje na noge. Agilni prvi čovek ove izdavačke kuće, Zoran Živković, odlučio se da pisca Branimira Šćepanovića predstavi izabranim delima (prvi put na srpskom jeziku). Na štandu Nolita naći ćete i najnovije drame Ronalda Harvuda (prevod Đorđe Krivokapić) pod zajedničkim naslovom „Engleska tragedija”, u kojima se na primerima iz života Gustava Malera, Leopolda Ejmrija i Štefana Cvajga Harvud bavi pitanjem istine i krivice. Tu je i „Fuga smrti” Paula Celana, najpotpuniji izbor Celanove poezije, u prevodu neponovljivog Branimira Živojinovića (pisac pogovora i priređivač Mirko Krivokapić).
Silazak u arenu vodi vas pravo na štand „Stubova kulture” gde godinama vladaju domaći pisci, zaštitni znak ovog izdavača. Tu su novi romani Radoslava Petkovića „Savršeno sećanje na smrt”, Saše Obradovića „Vrt ljubavi”, drama Dušana Kovačevića „Generalna proba samoubistva”, roman Davida Albaharija „Brat”... „Stubovi kulture” nastupaju pod sloganom „Čitanje je privatna stvar” a redak su kolegijalni izdavač jer je na izlazu sa ovog štanda napisano: „Da li ste posetili štandove 1100 i 1101 „Geopoetike” i „Klija”, takođe osnovane pre 15 godina?”... Jubilej vredan pažnje, znak vernosti knjizi.
Na štandu „Arhipelaga”, između ostalih, izuzetno zanimljiv roman Goceta Smilevskog „Razgovor sa Spinozom” u okviru velikog međunarodnog projekta „100 slovenskih romana”, „Poslastičarske priče” koju su priredili David Albahari i Vladan Mijatović Živojnov, u okviru kojih 18 poznatih savremenih srpskih pisaca govori o svom privatnom životu, svakodnevnim uživanjima i intimi. Tu je i „Gospodin Kogito”, najkompletnije svetsko izdanje opsesivne pesničke teme Zbignjeva Herberta (sjajni prevod Biserke Rajčić).
Preko puta, štand „Paideje” i najnoviji roman „Brida” „Paidejinog” ekskluzivca, Paula Koelja. Na ovom štandu ne zaboravite da potražite i neke od knjiga Aleksandra Solženjicina – nedavno preminulog velikana koji je za sobom ostavio jedan od najimpresivnijih opusa u literaturi 20. veka. „Čigoja štampa” predstavlja novo delo Đure Šušnjića „Nedovršen razgovor” koje sadrži oglede iz teorije, istorije i filozofije.
Ko se, pak, interesuje za poreklo čoveka, neka pređe na štand „Stilosa” iz Novog Sada: tu ga čeka treća knjiga Zeharija Sičina „Ratovi bogova i ljudi” iz serije „Zemaljske hronike”. Sičin, arheolog i poznavalac drevnih tekstova, u ovim knjigama rekonstruiše epske događaje koji su ostali sačuvani u legendama, a slučaj Sodome i Gomore iz Biblije smatra nuklearnom eksplozijom – kulminacijom ratova koji su započeti na drugoj planeti i koji su se nastavili na Zemlji. Na istom štandu, „adut” – „Delfin” Serđa Bambarena, poetska priča o delfinu sanjalici koja nas simbolično opominje da treba da sledimo svoje snove i „posmatramo svet srcem”. Desetu godinu „Lagune” obeležava i gužva na štandu ovog izdavača svetskih bestselera. Od najnovijih izdanja, spomenimo roman Amina Malufa „Taniosova stena” (prevod Vesne Cakeljić), a od domaćih roman Ljubice Arsić „Mango” i četvrto izdanje knjige Dušana Miklje „NewYork, Beograd”.
Ko ne voli gužvu, preko puta „Lagune” naći će divno pribežište na štandu Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića iz Novog Sada. Više od 23 nove knjige čini ovogodišnju produkciju ovog izdavača koga otkupi Ministarstva kulture gotovo redovno zaobilaze. Objavljujući kapitalna dela svetske i domaće klasične i savremene nauke – filozofije, lingvistike, psihologije i psihijatrije, antropologije, etnologije... ali i literature, Zoran Stojanović predstavlja jedan od svetionika u svakoj kulturi, podižući nivo znanja i svesti modernog čoveka. Sa ovog štanda izdvajamo studiju Maksimilijana Brauna „Dostojevski. Celokupno delo u svojoj raznovrsnosti i svom jedinstvu” u prevodu Tomislava Bekića, ogled o hiperpotrošačkom društvu Žila Lipoveckog „Paradoksalna sreća” u prevodu Milice Kozić, Izabrana dela Prote Matije Nenadovića i Bore Stankovića, „Uspone srpske kulture” Jelene Milojković Đurić, prvi tom biografije Henrika Ibzena iz pera I. De Figueireda" I dve „poslastice”: roman Milorada Živančevića „Onostranstvo” u dva toma, izuzetnu prozu o četiri generacije piščeve porodice koja je prijateljevala sa našim istaknutim umetnicima i profesorima pa su u ovom delu isprepletani i lični i širi, društveni fon na kojem se odvijaju lomovi koje nam je doneo 20. vek. Druga – „Memoari” Jovana Đ. Avakumovića koje je priredio Slobodan Turlakov. Za istoričare i sve koji vole istoriju ovo je neiscrpno svedočanstvo o kulturno-političkoj istoriji druge polovine 19. veka do kraja Prvog svetskog rata, i to iz prve ruke – čoveka koji je, između ostalog, učestvovao u dovođenju kralja Petra Prvog Karađorđevića na presto Srbije.
Izdavačka kuća „Klio” koja svoja izdanja, kako piše duhovito (i preporučljivo!) u katalogu, namenjuje onima koji „misle svojom glavom i idu napred” u nizu svojih biblioteka objavila je više od 40 novih knjiga, od kojih ćemo izdvojiti „Posthumne memoare Brasa Kubasa” brazilskog pisca Žoakina Marije Masada de Asisa čija se 100-godišnjica smrti obeležava u svetu. Tu je i „Virdžinija Vulf”Aleksandre Lemason, novi uvid u tragični život ove slavne književnice, „Sećanje i identitet”, poslednja knjiga pape Jovana Pavla Drugog, napisana neposredno pred njegovu smrt u kojoj se nalaze rasprave o temama koje prevazilaze okvire vere. I, za kraj, „Teorije mitologije” Erika Čapa, monografija koja ne samo da istražuje teorije o mitu nego je i praktični priručnik za tumačenje mita.
Anđelka Cvijić
[objavljeno: 25/10/2008]
Pogledaj vesti o: NLO
.jpg)
