Izvor: Vesti-online.com, 04.Dec.2012, 13:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od čega živi sirotinja (3): Riznica u kontejneru

Zrenjanin, koji ima oko 100.000 stanovnika, više nema ni jednu zvanično registrovanu antikvarnicu! Do pre nekoliko godina bila je jedna u centru ali je zatvorena zbog siromaštva kupaca.

Zato svaki kontejner u Zrenjaninu ima redovne dnevne posetioce i u vreme krize postali su najveće i najbogatije antikvarnice i riznice zaboravljenog i odbačenog blaga. Ono obično završava na tandr pijaci ili buvljaku, koji je idealno su mesto da se popriča sa ljudima, sasluša tuđa >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << muka, a onda nešto i kupi.

Dule Petrov je decenijama kupovao stari stilski nameštaj, ali kako je nastupila opšta kriza, on je skoro potpuno iščezao.

- Uglavnom su Romi bili ti koji su se bavili preprodajom i sa komadima nameštaja, stilskim komodama, stolicama, stolovima, ormarima i šifonjerima, dolazili kod mene. Ja sam plaćao restauratore i izvozio taj nameštaj u Ameriku, Kanadu, Nemačku, Austriju. Sećam se jednom smo prevoz brodom organizovali i za Australiju, s obzirom na to da je kupac insistirao na pojedinim komadima stilskog nameštaja iz 18. veka, a nije pitao koliko će sve to da košta. Sada od tog posla nema ništa, ko je šta imao već je rasprodao - priča Petrov.

Zato su prodavnice polovne robe, takozvani sekndhend naprosto okupirale Zrenjanin.

- Svakodnevno dolaze ljudi i nude sve i svašta, bukvalno mole da im to prodamo ili za robu damo bilo kakvu novčanu nadoknadu. U početku se nismo bavili time, ali nužda menja sve zakone, pa tako sada ponekad i izađemo ljudima u susret - priča prodavačica u prodavnici odeće iz druge ruke XL u centru Zrenjanina.

Ispravan samsung kolor televizor penzioner Todor Bačikin prodao je za 500 dinara jednom postarijem seljaku.

- Morao sam šta ću. Nužda me naterala....Treba kući prehraniti troje maloletne unučadi. Prvi put sam za televizor, koji je bio u odličnom stanju, tražio četiri hiljade dinara, ali niko nije hteo da ga kupi. Televizor sam donosio još dva puta i onda kada mi je bilo mrsko da ga više vraćam na biciklu kući, prodao sam ga za 500 dinara.

Već legendarni Ramiz, momak sa biciklom i čak dve prikolice zakačene za njega, godinama posluje po gradskim kontejnerima. Nedavno je među kartonima našao novčanicu od 100 nemačkih maraka.

- Otišao sam u banku, s namerom da je zamenim za evre, imao sam poprilično problema, jer su me pitali odakle mi novčanica, što je ranije nisao zamenio i tako to. Malo sam se snalazio bio uporan i na kraju napravio dobar posao tog dana - priča Ramiz, koji mora da vodi računa o teritorijalnom integritetu.

- Kontejnersku mafiju čine uglavnom Romi, ali sve je više i vas Srba, pa često padne krv u borbi za kontejner - priznaje Ramiz.

Na buvljaku se nudi svašta, od starih retkih long plej ploča, preko morčijih jaja, do delova izvađenih iz parne lokomotive i automobilskih glava motora. Sredovečni Zoran iz mesta Farkaždin kod Zrenjanina prodaje stare stvari, pozlaćeni avan za papriku, drvenu prakljaču za pranje i ispiranje veša i peglu na ugalj sa početka 20 veka...

- Ovo su rariteti, originalni predmeti, navali narode, jeftino skoro za džabe... Stvari uglavnom nabavljam sam, spremam ljudima po gradu podrume i tavane, za napojnicu od 500 do 1.000 dinara. Ovo sam nedavno našao na jednom tavanu, pitao sam vlasnika i on mi je samo odbrusio: "Nosi to, bre, šta će mi samo zauzima mesto". Ako uspem da prodam, zaradiću koju hiljadarku - vajkao se Zoran.

Smiljana Nađevinski, kaže da joj je otac bio grofovskog porekla, a ona ima penziju od 18.000 dinara, pa na buvljaku prodaje kolače:

- Od jedne prijateljice na poklon sam dobila presu i od tada, evo već nekoliko godina redovna sam na pijaci. Zaradim tek toliko da ne moram da razmišljam narednih nekoliko dana o hlebu i mleku.

Nastavak na Vesti-online.com...