Izvor: Blic, 12.Jul.2009, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obilne kiše ostaju iza nas
Samo u prethodnom mesecu, na našu zemlju se sručilo ukupno 130 litara kiše po kvadratnom metru, što je za čak 60 odsto više od proseka za jun. Zato je većina gradova u Srbiji, naročito Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Valjevo i Požega, umesto sunca imala po osamnaest ili devetnaest kišnih dana tokom juna.
Kiša je, sa par dana pauze, padala od 19. juna pa do 5. jula, a najviše je palo 26. juna na Zlatiboru, čak 54 l/m² i 1. jula u Novom Sadu, 43,7 l/m². >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Tek kada meteorolozi prikupe i obrade sve podatke za tekući mesec, znaćemo da li jun i dalje drži titulu najkišovitijeg meseca u Srbiji.
Osim što su delovi zapadne i centralne Srbije zabeležili količine padavina ekstremno iznad normale, veći problem je to što su kiše pale u kratkom vremenu od samo desetak dana. Često praćeni jakom grmljavinom, pljuskovi su na pojedinim područjima dostizali količinu do 50 l/m²za manje od sat vremena.
- Takve vremenske prilike iznad naše zemlje i šireg područja Balkana, bile su uslovljene prisustvom prostranog, slabo pokretnog ciklonskog polja, koje je u svojoj cirkulaciji „obezbeđivalo „ priliv vlažnog i nestabilnog vazduha. Ta situacija sama po sebi nije neobična, ali joj je ovog puta karakteristika bila velika postojanost, odnosno činjenica da se bez značajnijih promena održavala gotovo dve nedelje – objašnjava Dragan Đurić, meteorolog RMHZ-a.
Nažalost, obilne padavine nisu napravile samo haos i štetu u gradskim sredinama. Mnogo više su ispaštale površine pod ratarskim kulturama. Takođe, obilne padavine su otežale žetvu u Vojvodini i Pomoravlju i dovele su do poleganja žita.
- Zrno ozimih žita je prevlaženo te postoji opasnost od pojave biljnih bolesti i proklijavanja. Nestabilno i relativno toplo vreme pogoduje širenju bolesti biljaka, a naročito razvoju plamenjače, pepelnice i sive truleži vinove loze – kažu u odeljenju za agrometeorologiju RMHZ.
Osim na biljke, vreme različito deluju na sve nas, a iznenadne promene vremena naročito utiču na ljude koji osećaju fizičke i psihičke posledice tih promena.
- Najčešće reagujemo promenom raspoloženja, opadanjem volje i motivacije, smanjenjem radne efikasnosti i melanholičnim raspoloženjima. Međutim, određeni pojedinci, koji su izuzetno ranjivi i teško podnose promene vremena, reaguju povlačenjem i izolacijom, depresivni su i bezvoljni, a neretko trpe i fizički bol – objašnjava psiholog Zoran Musterović.
Prema njegovim rečima, građani koji svakodnevno koriste lekove ne bi smeli da prekinu terapiju, već bi trebalo da slušaju savete lekara i redovno prate bioprognozu.
Ipak, meteorolozi kažu da se situacija menja, pa u drugoj i trećoj dekadi jula možemo da očekujemo toplo i u većini dana suvo vreme, jer se prema orijentacionoj mesečnoj prognozi, očekuje četiri do osam kišnih dana, i to mahom na kraju meseca.
Rekord iz juna 1954. godine
Najkišniji mesec u Srbiji je bio jun 1954. godine, kada je u Sremskoj Mitrovici palo 308,9 l/m² kiše za trideset dana. Kada je u pitanju područje Beograda, u junu je ukupno palo 160 l/ m² kiše, što je gotovo duplo više od normale koja iznosi 90 l/m². Inače, najkišovitiji jun u Beogradu je bio 1940. godine, kada je palo 218 l/m², a dnevni maksimum, od 94 l/m² zabeležen je 14. juna 1994. godine.
Nemojte se kriti od kiše
- U redu je kad se krijemo od nepogoda i oluja. Ali, ne treba se kriti i bežati od svake kiše, vetra, snega ili vrućine. Naprotiv, lekari smatraju da se treba izložiti vremenskim prilikama, kako bi se organizam što pre navikao i stabilizovao, te će posledice koje osećamo zbog promene vremena biti blaže – kaže psiholog Musterović.
